Beogradske opštinske novine

Год. XXI

— 306 —

Број 52

вати, и тиме доносити штете и општини и онима чије су инсталације, то управа водовода, у интересу грађанства и у интересу општине, скреће пажњу грађанству на следеће: Свака инсталација водоводна у кући мора имати зимску славину, којом ће се руковати зими при точењу воде. Ова славина налази се у непосредној близини чесме, и то или у земљи са кључем којим се рукује при точењу воде или у јами на видном месту, опет у близини чесме. Овом се славином постиже то, да у стубу од чесме за точење воде не остане после точења воде, која би се могла смрзнути. Да би се приморао сваки онај, који воду са чесме узима, да зими рукује само овом зимском славином, треба точећу славину са чесме зими скинути и у место ње парче криве цеви метути. Осигуравање чесме од замржњавања може се постићи и овако: око чесме направити дрвени стуб пошири, у њега метути какав изолишући материјал, као коњско ђубре, пепео, или сгруготине од дрва итд. Ако се коме због непажње, замрзне вода у чесми, ннкако не сме врућом водом или ватром чесму кравити, јер ће цев, у којој је смрзнута вода, у том случају прснути. Да не би стакло на водомеру од мраза прсло, који случај може велике штете допринети ономе, коме је водомер у подруму, то се препоручује грађанству, да на ово велику пажњу обрати. Ако је водомер у подруму, онда треба прозоре од истог увек зими добро угоплити сламом, коњским ђубретом, или крпама; и ако је водомер у јами („тнахту") онда у исти метути преко водомера чисте сламе и капак од јаме одржавати у исправном стању.

У пролеће 1717. г. кнез Јевђештје сакупивши своју војску у Футогу, смисли да удари на Београд. Најзад му испаде за руком да пређе Саву и да опседне град. 16. августа заметне се жесток бој у ком буде потучен велики везир, који притече граду у помоћ, те се сутра дан и град преда. Кад су Турцн изгубили Београд нису се могли одржати ни у осталим градовима у Србији. Они без боја оставе Шабац, Рам, Голубац и друге градове, које аустриска војска заузе. Због тога се Турци морадоше склонити на мир, који би закључен близу Пожаревца, 21. јула 1718. год. По том миру Ауетрија доби и доњи део Срема , за тим Банат и део Румуније, па поред тога и северни део Србије и Босие. 1 ❖ По смрти митрополита Бићентија држан је (по реду шести) народни сабор у Карловцима, који избере за митрополита Мојсија ПетровиИа (1726. г.). Из споменика видимо да је на овом сабору било посланика: „от Будима, па от Баната, Сербие, Сигетске Краине, Шлавоније, Костаинице, от посавске, арадске и подунавске краине, от Потисн, бачке стране и Сеч8н" и најзад

46.). Међу тим Клаић веди да су ове развалине од града, који је <1ио мачванеког бана Ивана Моровића. 0 иостанку Шаренграда у вези с тумачењем љегова имена има код Клаића лена народна прича, в. КШс-а Орјз гетаЏа, I, ] 67. 1 Пожаревачки је мир био за Аустрију најславпији и најгсориснији од сввју које је она икада с Турском уговорила. В. опширније код Ј. V. Наттег-а, (ЗеасћЈсМе <1. Овт. Ке1сћез, IV. ВатнЗ, стр. 166. (II издање).

Врло се често дешава да грађанство при плаћању воде мора да плати и више утрошену воду, којом приликом долази у сукоб са Управом водовода напомињући, да му је била зимска. славина покварена и да то није њихова кривица. Овакав одговор ништа не помаже. Јер пошто је сваки сопственик куће у исто време и сопственик инсталације водоводне у својој кући, то је он одговоран, ако се на њој што год поквари и вода оде у земљу безкорисно. Ову воду, која је кроз водомер ирошла и у земљу отишла, мора соиственик илатити. Да овога не би било, Управа упозорава грађанство највише на зимску славину код чесме, јер у највише случајева вишак у потрошњи воде долази од неисправноети те зимске славине. Управа водовода преко свог контролора врши, при читању водомера, и преглед инсталације у 3 месеца једанпут и одмах извештава сонственика куће, ако нађе што год неисправно; али сопственик куће дужан је и сам ову контролу вршити у том међувремену. Нека сваки после точења воде точећу зимску славину добро затвори и на исту наслони ухо и ослуша, па ако чује какво зујање, онда је сигурно зимска славина покварена и на њу вода у земљу отиче. У таком случају мора сопсгвеник куће одмах звати овлашћеног инсталатора водовода да славину оправи или да је замени. У овом или сваком другом случају сопственик може се прво обратити Управи водовода, у свако доба, која ће га, преко свога дежурног органа, за овакве ствари, известити шта треба да чини. Из Уираве Водовода 15 Децембра 1903 год. ВБр. 3748.

„07> Срема равнога ."' Митрополит Мојсије премести своју столицу из Сремских Карловаца у Београд. И Мојсије, који спада међу најбоље српске митрополите, доби од цара Карла потврду српских нрпвилегија у „заштитној заповести" (ташШаш рго1ес1;огшт), али ово Србпма пије могло ништа помоћн од самовоље маџарског племства. После смрти Мојсијеве настаде растројство у сриској црквеној унрави, и то због сплеткаша владика: арадског Вићентија Јовановића и вршачког Максима Несторовића. Они су самовољно сазивали мање, обласне саборе и радили на томе да буду две српске митрополије: једна у Београду а друга у Карловцима. Међу тим Србима то није било по вољи, јер би се тиме прекинула веза и духовно јединство нашега народа с јужне и северне стране Сасе и Дунава. 2 Нови митрополит Вићентије Јоваповић поводио се за аустријском влашћу и ни у чем није допринео да се ноправи стање српског парода. Стање Срба настањених у војничкој крајини и ако није било повољио ипакје било доста заштићено по уредбама војпичке крајине, која је у неколико одговарала српској јуначкој природи; али остали Срби 1 Из Срема су били на сабору: „Владика Никанор Мелентијевић, живио у Крутедолу и зидао капелу Св. Анђелији; Архимандрита Кир-1, ТеодорЂ, протопоиа Иоаннв иритки, кнез1, Нетарт, Градићв иришки, протопоп дмитровачки са двема свештеници, протопоп шидски, нештински, вуковарски," и други (в. Гаврила Витковића Споменике из будимског и пештанског архива, Глаеник, II одељ., књ. III, стр, 279—285.). 2 Г. Витковић, Критички цоглед на нрошлост Срба у Угарекој, Гласник, XXXIX, стр. 118.

К 0 н к у р с Општини београдској потребан је инжињер-помоЋник управника водовода„ Плата је за ово звање до 4000 динара на годину. Конкуренти треба да буду дипломирани грађевински инжињери и да имају најмање две године праксе по положеном инжињерском испиту. Уз пријаве да поднесу документа о својој како теоријској тако и практичној спреми. Пријаве се имају поднети суду овоме до 31 -ог овог месеца закључно. Од суда београдске општине 10 децембра 1903 године, АБр. 12129, Београд,

С Т Е Ч А Ј Општини београдској потребна је једна кућа за смештај дечијег забавишта на Теразијама. Иста треба да је на средокраћи Теразијског и Варошког краја. Ко би хтео дати општини под закуп такву кућу нека се обрати општинском суду до 1 јануара 1904 год.

ван војничке крајине, који су били у појединим жупанијама, законом од 1721. год. дођоше у положај слугу, чији господари беху ирема њима све немилостивији и све више потраживаху од њих. За то и поред •тобожњег „тапДаћтт рго1ес{огшт-а" (од 1735. г.) дође до тога да у Бачкој и Банату букне устанак, на челу кога беше Пера Сегединац. Ну устанак буде угушен а устаници свирепо кажњени. 1 Није било боље стање Срба ни у северној Србији, која по пожаревачком миру припаде Аустријн и доби нарочиту управу, „администрацију." Аустрија је овим делом Србије владала више од 20 година, али њена влада није имала успеха. 2 У рату између Аустрије и Турске (1737 —1739. год.) аустријска војска буде потучена код Гроцке и по београдском миру од 1739. год. границом између Аустрије и Турске поста Сава и Дунав. 3

1 Емил Пико, прев. Др. Стев. Павловић, Срби у Угарској, стр. 121. 2 Неуспеху аустријске владе у Србији били су ови узроци: р)>ав избор чиновништва које је у Србији поставила, за тим њена црквена политика која је на штету православља помагала католике и језуите и најзад као најглавнији узрок била је њена Финансијско -привредна политика која је јако притискивала материјално исцрпени српски народ, јер га је експлоатисала не само аустриска држава но и њено грабљиво чиновништво за свој рачун. Отуда се тада у Србији жалило за турском владом и до1735. год. половина становништва одселила се из северне (аустријске) Србије у јужну која је била под Туреком. (Др. Драг. М. Павловић, Финансије и привреда за време аустриске владавине у Србији (од 1718—1739.), по грађи из бечких архива, Глас, СХ1У, стр. 69.). 3 Описивање новијих догађаја историје Срема наетавиће се у другој евесци.

нхгвстотг I :т',ши • :Јтанкдмр.и о.тп 4-л.