Beogradske opštinske novine

Год. XXI.

Да сс молиоцпма може по молбама учинити ако томе не стоје на путу какве законске сметње. V. 11о прочитању решења општинског суда од "29 фебруара тек, год. АБр. 2017 о одређеној цени хлебу за прву половину месеца марта тек. год. одбор је: Примио к знању са одобравањем ово решење општинског суда. VI. Председник извештава одбор, да је општински суд на основу чл. 181 зак. о онштинама спровео буџет за 1904 год. одобрен од општинског одбора Господину Министру Унутрашњих Дела да га и он одоЗри. Пошто је прегледао буџет Господин Министар унутио је суду један акт са својим примедбама на овако састављен буџет са наредбом, да суд исте примедбе саоншти одбору и да одбор даље по закону и тим примедбама поступи. Даље извешгава одбор да су приликом нреписа буџета на основну наставу на нојединим позицијама раехода <;тављене мање суме. Тако 1. нд плате и повишице учитеља-ца школски одбор и г. министар просвете одобрили су 125521,45 динара а у буџет стављено ногрешно 123076,45 дин, 2. на стан учитеља-ца школски одбор и г. министар нросвете одобрили су 39000 дин. а у буџет иогрешно ■стављено 36000 дпнара; на кирију основних школа школски одбор и г. министар нросвете одобрили су 18000 динара а у буџет погрешно стављено 16800 динара; на школске и ђачке књиишице школски одбор и г. мпнистар иросвеге одобрили су 2000 дин. а у буџету стављено погрешно 1500 динара; на канцеларнјски материјал, потребе и остало школски одбор и г. министар просвете одобрпли су 2000 дин. а у буџет сгављено погрешно 18720 динара. О свему овоме доказ је буџет школског одбора надлелшо одобрен. Моли одбор да се ова грешка исправи и на означене позицнје расхода ставе •онолике суме колике су и одобрене од школског одбора и г. министра просвете, а да са позиција на ненредвиђене нотребе смањи за онолико за колико се номенуте повиције повећају. Моли одбор да саслуша тај акт. Прочитан је тај акт Госиодина Минисгра ун. дела •од 25 фебруара тек. год. П№ 6041, Сдборнпк г. Ђока ДимигЈт-јеви& примећује, да ј чланом 95. зак. о општинама старање о безбедности лица и имања у београдској оиштиии пренето са општине на Управу Београда, прзма томе незаконито је тражење Го■содина Министра да општина београдска плаћа ноћне стражаре. Па кад је општина и поред тога што није дужна, ппак одредиле у буџету за ноћне стр^жаре 100 хиљада динара од своје добре воље и кад г. Министар ни тиме није задовољан онда он нредлаже да се и предвиђених 100 хиљада динара па ову цељ пзбришу из буџета. Што се пак тиче замерке Господина Министра за плату онштинског благајника, за то, вели, да треба наиоменути Господину Министру да су општине самоуправне и да он нема права да се унушта у питања колику ће онштина одреднти нлату свом благајнику. Одборник г. Милаи ЛаааЈревџК наводн да је захтев 1 осподина Мпнистра Унуграшњих Дела, да .оннггина платн поред ранијих 100 хнљада још 80 хиљада у потпуној прогнвности са чл. 95 закона о општинама. Јер ио томе законском пронису старање о безбедности лица и имања у оиштинн београдској сиада у дужносг >нрави Београда а не онштшш. Ниједним, пак,

законским наређењем није стављено оншгини у дужност да даје Управи Београда средства за старање о безбедности лнца и имања. Кад то стоји онда је јасно да Управи Београда средства за старање о безбедности лица и имања има да даје држава пошто је Управа Београда државна власт. Пз свега овога дакле?, јасно је да ово тражење Господина Министра нема ослонца у закону о општинама. Господин Министар међу тим за оправдање свога тражења, да је општина дужна, да сноси трошкове око сгарања и безбедности лица и имања у Београду, иозива се још и на Височајшу Уредбу од 28 децембра 1861 год. Мећу тим, та је уредба укинута одредбом чл. 85 зак. о онштинама. Па баш и да није укинута, да и сад још важи, инак ни по тој уредби оиштпна није дужна да сноси трошкове за сгарање о безбедности у Београду, јер по § 1. исте уредбе: „Ако би која опшгина у интересу свога спокојства, веће и боље сигурности личности и имања, хтела и могла новчана средства полицајној власти на расположење ставити да ова место до сад уобичајеног начина држања ноћних стража, такове образује ту ће полицајна власг ноћне стражаре узети, који ће под њеним непосредном налозима стојати и њој за сваку неуредносг одговарати". Као што се из ове одредбе види општина то не мора већ ако хоће и може. Па кад је општина београдска била вољна и могла да да држави 100 хил.ада динара за ноћне стражаре а више не може онда је нико по закону не може да нагна да учини оно, што не може да учини нити је дужна да учини; а да ли општина може и колико да да на ову цељ то није надлежна никоја власт да цени до једино одбор општински. Шго се, пак, тиче примедаба које је Господин Министар учинио на плату главног благајника. налази да се Господин Министар чинећи такве ирпмедбе огреншо о чланове 3 н 143 зак. о оиштинама по којима су члановима општине самоуправне у својим унутрашим нословпма и само у случајима предвиђеним чланом 143 истог зак. а то су кад се извеснп општински послови тичу и среза, округа или државе или тачног вршења свију законских прописа и законских наредаба држввних власти надзорна власт има ирава да стављасвоје вето оним одлукама општинске власти које би биле нротивне закону. Хоће ли пак општпне дати своме благајнику хиљаду или две дипара впше или мање, то је ван домашаја надзорне власти. Пзјава Госиодина Минисгра у акту његовом којим је учинио нримедбе иа оиштински буџет а која гласи: У осталом буџет Ке бити одобреи само тада када буде Швдвиђеио 180000 динара на ноКне стражаре без предметна је, јер је Госнодин Министар заборавио да према чл. 131 зак. о општинама он не одобрава буџет већ чини на исти примедбе које се саопштавају општ. одбору иа ако их овај не усвоји онда даје своје примедбе и спроводи их надзорној власги, која све то сироводи на решење министру финансија. Дакле г. Министар Унутрашњих Дела сво јим ппимедбама свршио је оно шта је ио закону у делокруг његовог рада спадало и још има да буџет са иримедбама одбора снроведе министру финансија. С тогаје овим својимпретписом г. министар прекорачио границе своје власги и погазио противузаконо начело самоунраво. Налази, да онштински одбор несме и не треба да нрећутно Иређе преко овако незаконите радње г. Министра јер овај акт Господина Министра није ирви којим Госнодин Министар нрекорачује границе своје власти и гуши

оно мало самоуправе што провејава кроз закон о онштинама. Одборник г. Уроги БлагојевиИ наводи, да је јасно да по закону општина није нишга дужна да да држави за старање о безбедности у Веограду; но к.ад је дала сама од своје воље 100.000 дииара онда је неразумлшво како г. Министар Унутрашњих Дела може још тражити. С тога мисли, да у акту који ће суд упутити Господину Министру треба иагласити, да је одбор свестан тога да ни ових 100 хиљада по закону није дужан да да. Предсе-],ник излаже, да су примедбе Господина Минисгра Унутрашњих Дела учињене на састав буџета прихода потпуно неоправдане. Господин Министар вели, да су неки нриходи просто произволшо повећавани за ову годину без обзира на стварне чињенице. Међу тим, то не сгоји. Повећавани су само они нриходи, код којих се за последње 3 — 4 године приметила сгална рашћења. Да је то тако најбоље се еиди из тога, што су поједини приходи н за ова нрошла лва месеца пребацили сразмерне суме у буџету за 1904 год. предвнђене. Не може се рећи, да је овако састављен општински буџет за 1904 г. потпуно савршен, али се може слободно рећи да је бољи од свих досадашњих буџета и да је садашња општинска управа радила све што је могла да буде шго бољи и да предвиђени како приходи тако и расходи што више одговарају стварним приходима и расходима. Ако јесу и учињене какве грешке нри саставу буџета то никако нису оне које г. Министар наводи. Одрећујући плату садањем благајнику општинском одбор је имао на уму како поверење које ее може у њему имати тако и искуство из ранијих година са несигурним општинским благајницима. Сем тога, Госнодин Министар је учинио једно рђаво упоређење кад вели да ни благајници Народне Банке и Управе Монопола немају толпко нлату колико је предвиђена у опшгинском буџету за 1904 год. на плату главног општ. благајника. Он заборавља да онштински благајник нема никаквих других додагака нити право на какву пензију од општине а и посао је његов и већи и тежи. Упоређење плата државних чиновника са платама оиштинских чиновника нема никаквог онравдања јер док опшгински чиновници раде више за 30 0 / 0 од државних чиноI ника они поред тога не могу рачунати ни на каква благодејања од општнне на случај смрти н изнемоглости за рад Захтев пак, Господина Министра да одбор унесе у буџет за .1904 год. још 80 хиљада динара на издржавање ноћних сгражара нема иикаква ослонца у закону, а општина није дужна нитн има могућности да унесе и ту суму у буџет. По саслушању свега тога одбор је решио: 1., Да ниже изложене позиције расхода буџета суда београдске општине за 1904 годину гласе опако како их је вотирао школски одбор и Господин Министар просвете и црквених послова а на име и то: 183. На плату и повишице учитеља-ца сто двадесет и иет хиљада иет стотина двадесет и чедан динар и четрдесет и иет иара дин., 187. На стан учитеља-ца тридесет и девет хиљада динара; 190. На кирије основних школа осамнаест хиљада динара; 195. На школске п ђачке књижнице две хиљаде динара; 201. На канцеларијске потребе п о-