Beogradske opštinske novine

.6 —

стало за све школе и школ. одбор две хиљаде динара; и 208. На плату и стан послужител.а двадесет хиљада динара. Да позиција расхода бр. 219 истог буџета гласи: 219. непредвиђене потребе деветнаесг хиљада две стотине тридесет Дииара и иедесет и седам аара динарских. 2. Да се прииедбе учињене од Господина Мивистра унутрашњих дела актом његовим од 25. фебруара тек. године П№ 6041 не усвоје са следећих разлога: /. Што се тиче ирихода. Састављајући буџет општинских прихода одбор се је општински старао да се у општ. буџет ставе онолике суме колике се фактички могу и наплатити. При томе је општински одбор узимао за основицу добивене приходе за године 1900, 1901, 1902 и 10 месеци 1903 године а сем тога обзирао се је и на друге чињенице које су му стварале уверење, да се суме прихода које је у буџет уносио фактички могу и наплатити. Набрајање тих чињеница значило би излагати историју развића београцске општине. Дакле општински је одбор уверења, да је састављајући буџет општ. прихода у тај посао уносио све стварне чињенице и да је тај посао извршио по своме најбољем знању и уверењу. Да пак у пословима овакве природе не може бити математичке тачности то није нужно нарочито доказивати. II. Што се тиче расхода: а., Одређујући плату главном општинском благајнику општински се је одбор руководио тежином и величином послова главног општ. благајника, његовом подобношћу и сигурношћу за додел>ене му послове. Његова пак сигурност огарантована је општини положеном кауцијом и осталом његовом имаовином. За одређење плате главном општ. благајнику општ. одбор није могао да узима у обзир плате благајничке Народне Банке и Управе Монопола јер се послови ових благајница у многоме разликују од послова опгпт. благајнице. Док благајници Народне Банке и Управе Монопола поред плате имају додатке на забројавање, тантијеме и на случај старости и онеспособљења за рад пензије, дотле општински благајник сем плате нема права на додатак на забројавање и тантијему а сем тога на случај старости и онеспособљења за рад не може рачунати ни на какво благодејање од општине. Кад се свему томе дода и то, да је законом о оппттинама од 5. јуна 1903 г. укинуто звпње кмета депозитара и да по томе закону општински благајници рукују уједно и депозитима судским онда је јасно да се благајници Народне Банке и Управе Монопола не могу сравњивати са општ. благајником и ако они према наводу Господина Министра обрну по неколико десетина милиона динара преко године, јер опшг. благајник не рукује само новцем који по општ. буџету у општ. касу уђе и изађе већ и депозитима судским, који у београдској општини где се сваког радног дана пресуђује по 20—30 спорова нису преко године незнатни. Најзад као што је напред поменуто и администрација општ. благајнице у велико се разликује од администрације благајиица Управе Монопола и Народне Банке.

Чинећи примедбе на плату главног општ. благајника Господин Министар прекорачио је власт коју му закон о општинама, као надзорној власти над београдском општином, даје и огрешио се је о прописе чл. 3 и 143 поменутог закона. Сем тога Господин Министар изгубио је из вида том приликом и то: да је Народну Банку пре две године несигурност једног њеног благајника сталаоко 180000 динара, као и искуство које београдска онштина има са несигурности лица која су у њој раније руковала новцима. б., Примедбу Господина Министра односно издатка на ноћне стражаре одбор општински неможе да усвоји, јер је иста неумесна и противу закона са следећих разлога: Последњом алинејом чл. 95 закона о општинама одузето је од суда београдске општине и стављено у дужност Управи града Београда да се стара о личној и имовној безбедности у општини београдској. Међу тим за сада не постоји апсолутно ни један закон у важности којим би се императивно стављало у дужност београдској општини да сноси трогпкове око старања о безбедности лица и имања у Београду од стране Управе Београда. На против стоји то да она власт која је позвана да се стара о безбедности лица и имања у општини мора да има за то потребна јој срества, а та срества даје тој власти ако је општинска сама општина, о чему су доказ све опшгине у земљи сем београдске, а ако је та власт државна као што је у Београду онда држава кад законом друкчије није наређено. Кад је по закону у Београду дужна да се етара о безбедности лица и имања Управа Београда и кадни једним закном није императивно наређено, да јој београдска опниина ставља за то срества на распол •—•еи.е онда је довољно јасно, да београдска општина није дужна на ту цељ да чини никакве издатке, а да је држава сама дужна ту своју рласт којој је то поверила, а не предвидела ко ће да даје срества, да даје срества за то. (Наставиће се)

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Захвалност. Г. Раја С. Поповић, шпедитер овд., уступио је општинској сиротињи 12 динара, колико је примио на име досуђеног му трошка од Франца Крисбаха из Паланке, по пресуди ово општ. суда СВр. 3490. У име сиротиње београдске суд ошпт. Београда изјављује племенитом дародавцу своју захвалност, са жељом да се на њега и други угледају. Од суда опгат. београдске, 21. Фебруара 1904. Б№ 1166.

Улично осветљење. Безимено друштво за електрично осветљење Београда кажњено је по уговору за прогала два месеца и то: за јануар са 8023,90 дин. и за фебруар са 7939,65 динара свега са 15963,55 динара. Исто друштво потражује од општине на име осветљења за прошла два месеца и то: за јаиуар 5809.25 дин., а за фебруар 5711,65 динара свега 11520,90 динара. Кад се ова сума одбије од суме казни за та два месе-

ца излази да друштво има да алати оигатини за исте месеце 4442,65 динара. Ако друштво овако буде и даље у 1904 год. кажњаваио, онда му за ову годину општина не само неће имати ништа да плати за улично осветљење него ће друштво још имати да плати општини преко 20000 динара поред тога гато неће ништа примити за ову годину за осветљење варошких улица. ЗВАНИЧНЕ ОБЈАВЕ И НАРЕДБЕ Објава. На основу решења Суда Општине београдске од 9. Маја ове год. држаће се усмена лицитација за лиферовање 300 куб. мет. туцаника за оправку друма код Чукарице у атару општине београдске у канцеларији грађевинског одељења општинског на дан 16. Марта озе год. од 10 сати пре подне до 12. када ће се и закључити. Предрачунска сума износи 1350 динара. Кауција је према закону ојавнимграђевинама 150. динара и то: у готовом,. вредећим државним папирима или интабулацији. Услови, предрачун и остала техничка и погодбена документа, изложени су сваког радног дана у поменутој канцеларији. Позивају се предузимачи, који право Ихмају, да пом. дана дођу и лицитирају. Из канцеларије грађевинскнг одељења општине вароши Београда. 10 Марта 1904 год Г.Бр. 1005.

Објава. На основу решења општине београдске од 24 фебр^ара т. г. држаће се усмена лицитација за набавку нових и оправку старих клупа и столица калимегданских у канцеларији грађевинског одељења опшхинског на дан 16 Марта ове год. од 9 сати пре подне до 11 када ће ее и закључити. Предрачунска сума износи 1690,70 динара. Кауција је према закону о јавним грађевинама 170 динара и то: у готовом вредећим државним папирима или интабулацији. Услови предрачун и остала техничка и погодбена документа, изложени су сваког радног дана у поменутој канцеларији. Позивају се предузимачи, који правоимају, да пом. дана дођу и лицитирају. Из канцеларије грађевинског одељења општине вароши Београда 12 Марта 1904 год. Г.Бр 785.

ОГЛАС За наплату 254 - 32 динара што дугује на име пореза за ирогалу 1903. годину, Панта Милић гапекулант из Београг.а, Порески одсек кварта савског продаваће јавном лицитацијом у или пред кафаном Димитрија Најдановића из Београда, од 10 сати пре подне 16. шеснајестог марта 1904. године дужниково покретно следеће имање и то : 1. Једна каса „Верт ајмовог" система № 5. са сандуком и кључевима двојим. Процењена 400 динара. Продаја ова даје се јавности и позивају се купци, да горе означеног дана дођу и лицитирају. Из канцеларије пореског одсека кварта Савског. Пор. Бр: 256 од 28 фебруара 1904. год. у Београду.