Beogradske opštinske novine

Врој 23.

2. ЈУНИ 1904. ГОДИНЕ

„Оно што хоћу да оставим иза Себе Своме Сину, и чиме мислим да Ћу Отаџбини Својој највећу услугу учинити, то је пример једног скроз уставног владара". Данашњи дан неоспорно је од великог значаја за нашу домовину. Народно Представништво, бирајући за Краља Србије Њ. В. Краља Петра, полагало је наде, да ће Његовим доласком на престо бити у Србији ујемчена чиста уставност и да ће закон бити највиша воља. У овој нади ни Народно Представништво ни цео српски народ нису се преварили. За непуну годину дана, сваки је већ осетио, да се у свима гранама државне управе ради на успостављању правилних односа, јер се жеље и захтеви народни не деле већ поклапају са жељама Владаочевим. Плодни рад прве чисто парламентарне Народне Скупштине, која је правилан израз народне већине, показао је, да је свима и свакоме стало до тога, да Србија што пре исплива из несређеног стања, које је у Србији владало до доласка на престо Краља Петра. Колико је српски народ поуздан у свога владаоца, најлепши је доказ његово одушевљење, које је показао дочекујући га, приликом Његовог скорашњег путовања по нашој драгој Отаџбини. Речи, којима је Њ. В. Краљ Петар отпоздравио Шапчанима, када су га они у Шапцу дочекали, могле су потећи само из груди једног родољубивог и мудрог владара. Оне садрже програм не само Његове унутрашње владавине него и програм владавине Његове династије. Има ли веће врлине него бити скроз уставан владар, па још ту врлину оставити као пример Свом Сину ! ? Има ли веће жеље народне, коју Краљ обећава за напредовање и добро Отаџбине, него да се поврати вера у сталност односа државнпх и да изненађења буду немогућна?! Заиста, нема ни веће*врлине ни веће жеље. У колико смо више радом свога владаоца задовољни у толико више има значаја и сам данашњи дан, у који је прошле године Народно Представништво, руковођено Божјим промислом, учинило овај срећан избор и довело на престо српски Њ. В. Краља Петра I. Узимајући искреног учешћа у прослави|данашњег дана, коју приређује грађанство српске престонице, ми се радујемо, што у овој прослави видимо једнодушност у оцени значаја данашњег дана и узвикујемо: да жнви Краљ Петар и Његов Дом!

Рад Одбора општинеког ВАНРЕДНИ САСТАНАК '22. Маја 1904. год. СУБОТА. Председавао цредседник беог. општине г. Коста Д. Главинић, од одборника били: г. г. Д. Л. Симић, Ж. Бугарчић, Лов. С. Петковић, М. Трифковић, М. С. Милошевић, М. X. Поповић, В. Н. Вуловић, Др. М. В. Смиљанић, Тодор 'Бурик, С. Ј. Константиновић, Р. Драговић, Тодор Пејчић, Урош Благојевић, 11. Т. Ми.тић, Евг. М. Чоловић, Милан Марковић, Ј. Станковић, Н. Крсти!., Стеван Максимовић, Н. И. Стаменковић, Др. Е. Михел, Марко Петровић, А. С. Јовановић, Тома Цинцар-Јанковић, Ђока 0. Димитријевић, М. С. Петронијевић. Деловођа Ђорђе Јанкови1.. (Свршетак.) XVIII. На предлог одборске комисије за кандидацију техничког особља беогр. онштине АБр. 4593, — одбор је но довољном обавештавању репшо: Да се ради утврђења програма за извршење катастра као ц ради вршења сталне контроле за време рада на терену и ири изради катастарских планова установи нарочити контролни одбор. Избор чланова овога одбора као и решавање о ближим одредбама о раду истог и одре!)Ивање хонорара члановима, да се одложи за .једну од идућих седница. XIX. На предлог сгручног одбора за канализацију, кеј и пристаниште, — одбор је решио: Да се нрими у општинску службу за инжињера канализационог одсека грађевинског оделења г. Миливоје Павловић, подинжињер министарства грађевина са платом од четири хи.Баде и осам стотина динара на годину која ће му се рачунати од дана кад је се на дужност јавио. XX. Нредседник извештава одбор, да је одбор опи^тински у нрошлој години решио да сеутроши 1. За довршење бунара на „Белим водама" 14002. За норавнање земљишта око бунара на „Белим водама" . . . 30003. За оправку филтра на „Белим водама" 60004. За пробно бушење у Макишу . 60005. За калдрмисање ратарске улице 120006. За набавку нумпи за поливање улица, и за ноливање улица . . 9000'7. За макадам у сарајевској улици 70433-07 8. За калдрмисање Краљ Милутинове и Бирчанинове улице . . . 17951— свега у суми 125.785-09 дин. Но од ових одобрених сума неке нису утрошене ни мало, а неке су у грошене само делимице. Како је, нак, нотребно да се радови за које су ове суме одобрене изврше, то молнм одбор, да одобри да се суме које у прошлој години нису утрошене могу но добивеном надлежвом одобрењу утрошити у овој години. По сасдушању тога, — одбор је решио: Одобрава се општинском суду да може у овој години, по добивеном за то надлежном одобрењу,утроншти натеретвишка од трошаринских прихода и то: а) за довршење бунара на белим водама хил.аду и четири стотине динара; б) за поравњање земљишта око бунара на Белим Водама три хил>аде динара; в) за оправку филтра на Белим Водама шест хиљада динара; г) за пробно бушење у Макишу хиљаду пет стотина осамдесет и седам ди нара и гаездесет и три паре дин;

д) за калдрмисање ратарске улице хиљаду и двеста гаесет и девет динара и седамдесет и четири паре дин.; ђ) за набавку пумпи за поливање улица и поливање улица четири хиљаде девет стотина деведесет и три дин. и тридесет пара дин.; е) за макадам у сарајевској улици дванаест хиљада девет стотина четрдесет и четири динара; ж) за калдрмисање Краљ Милутинове и Вирчанинове улице хиљаду пет стотина деве ^есет и девет динара.

РЕДОВНИ САСТАНАК 25. Маја 1904. год. УТОРАК. Председавао председник београдске општине г. Коста Главинић. Од одборника били : г.г. Давид Л. Симић, М. Бугарчић, Јов. С. Петковић, Т. Стојковић, Марко ТриФковић, М. С. Милошевић, М. X. Поповић, М. Лазаревић, Велислав Н. Вуловић, Тодор Ђурић, Др. М. В. Смиз.апић, С. Ј. Константиновић, Р. Драговић, М. Нетронијевић, Тодор Пејчић, Урош Благојевић, Ј. Станковић, Милан Марковић, Евг. М. Чоловић, П. Т. Милић, II. Крстић, Стеван Максиаовић, Др. М. Т. Леко, Н. И. Стаменковић, Др. М. Радовановић, Марко Петровић, Илија С. Илић. Деловођа Ђорђе Јанковић. I. Прочитан је записник одлука седнице од 22. ов. мес. Одборник г. Стеван Максимовић наводи, да је одбор у ирошлој седници решио, да се сечење дрва устуни за ову зимску сезону некоме Рушиду Амету, који није српски поданик. Налази да ово не би гребало да буде, јер огпитина треба да номаже раднике који су срнски ноданици и сгановници Београда, а не стране ноданике, који не одговарају ни свим обавезама овд. граћана и односе новац у страну земљу. Тражи да се одборско решење Бр. 399. измени и да се сечење дрва устуни коме од овд. раденика. После објашњења нредседника општине одбор је Примио прочитану одлуку Абр. 4979 без измене. II. Одборник г. Никола Стаменковић вели да му изгледа да је одбор онштински погрешио, што је у прошлој седници решио да се ракијска пијаца измести са Тркалишта на општинско земљиште спрам Вшетечког имања, између крагујевачке и гопчидерске трошаринске станице. Мисли да би много боље било да се ракиска пијаца нремести на Св. Никољски трг. На тај би се начин вишј концентрисала иијаца, јер, што су ноједине пијаце удаљенпје једна оо друге, треба више органа, међутим, кад су гшјаце сконценгрисане на једном месту, може се са много мање особља вршити боља, контола. Одборник г. Живан Бугарчић вели такође да ће се учинити велика грешка, ако се пијаца ракиска премести са Тркалишта на ово општинско земљиште које је ван реона, јер ће се тиме доиринетн још већем расељавању Београда, Чим се тамо нодигне пијаца, одмах ће се почети око ње подизати и куће. Друго, овим измештањем ракијске пијаце са тркалишта чини се велика неправда сгановницима палилуског краја, који је већ и иначе напуштен. Налази да стога треба ова пијаца да остане на сгаром месгу. На баш и кад бн требало да се нремести, он мисли, да то не би могло да се учини без одобрења збора, који је једино надлежан да одређује где ће бити поједине пијаце. Одборник г. Јован Петковић, налазећи и сам да би се изменггањем ракијске пијаце на ово онштинско земљиш ге допринело проширењу варошког реона; наводи за нример, како но