Beogradske opštinske novine

Година XXII.

— 3 —

Број 52.

друштво трансформисану трамвајску пругу Славија —- Калемегдан од коњске на елекгричнд вучу предало јавном саобраћају противно чл. 10. Б. детаљних услова уговора који са опшином има о грађењу и експлоатацији трамваја у Београду, решио: Да се саобраћај на тој линији одмах обустави, ношто није сходно поменутом члану уговора надлелшо иснитпвана и одобрена, и да се саобраћај на истој линији не донушта све донде док се не изврше формалности предвиђене пом. члапом уговора односно док друштво не поступи у свему по раније учињеним му нримедбама актом суда од 24. априла тск. год. ОтВр. 160 и по примедбама, које је одре}>ена комисија на исту пругу учинила 18. овог меседа. Да се о томе известп и управа града Веограда као надлежна за старање о личној и имовној безбедности у Београду, да према друштву поступи по закону ако саобраћај противно томе постави. " • XX. Прочитан је акт санитетског оделења, АБр. 9963., којим спроводи уредбу по којој општински школски лекари имају вршити своју дужност, као и мишљење одборске санитетске секције ио истом предмету. ' Одборник г. Никола. Стаменковић вели, да би овим правилником требало предвидети поред листа и књиге у које би школски лекари бележнли мане здравља код поједине деце, пошто се листе мако могу изгубити. Одборник г. Давид Симић вели, да би наредбом требало предвидети и то, да су школски лекари дужни обратити иажњу и на чистоћу тела код деце, нарочито на то, да се код деце не размноже ваши. Одборник г. Тоша Ђурић захваљује лекарском оделењу и санитетској одборској секцијн на овако марљиво израћеној уредби, а усваја и захгеве одборника г. Стаменковића и Симића. Одборник г. Никола Стаменковић наводи, како се ради на страни у погледу на чистоћу код ђака, истиче нарочито како је то код Румуна и наводи да би и ми на томе требали да рад мо. По саслушању тога и после гготребног обавештавања, — одбор је ретпио: Да се прочитана уредба усвоји са допунама одборника г. Николе Стаменковића и Давида Симића. XXI. По прочитању извештаја судом одређене комисије за изналажење стапа за ноћне стражаре АБр. 9681. као и изјаве г. Думе Ћ. Деде о закуну његове зграде за стан ноћних стражара. — одбор је после потребног обавештења рептио: Да се за стан ноћних стражара задржи и даље под закуп од 1. новембра тек. год. до 1. маја 1906. године зграда г. Думе Ђ. Деде кафеџије овд. у којој су сада смештени ноћни стражари по закупну цену од четири хиљаде и осамдесет динара на годину или триста четрдесет динара месечно а по досадашњим условима с тим, да закуподавац на истој згради изврши потребне оправке по извештају комисије а за калдрмисање дворишта, да му општина да свој стари камен а остале трошкове око калдрмисања да плати сам. XXII. Заступник председника извештава одбор да ће се на дан 28. ов. м. продавати путем јавне лицитације имање масе пок. Димитрија Данића

бив. трговца, које постојп у Кара-Ђорђевој улици бр. 26. од кога ће се морати један део екснроприсати због регулацији ове улице. С тога предлаже, да општина лицитира ово имање одређенога дана на лицитацији. По саслушању тога,—одбор је усвојивши онај иредлог нредседништва општине решио: Да ошптински пуномо : ^ник у име општине лицитира одређенога дана ово имање до цене коју му утврде одборници г. г. Раденко Драговић и Тодор Пејчић. XXIII. По прочитању представке г. Антонија Јовановића месара, АБр. 10.016. о нанлаћивању месарске аренде на беле џигерице, нупкове и гркљане од заклате стоке на кланици, као и мишљења општ. кланичног оделења но истом предмету, — одбор је решио: Да се усвоји мишљење општ. кланичног одељења и да се у будуће не наплаћује општ. аренда на беле џигерице са гркљаном и пупкове, кад се исти ваде чисти без сланине, а ако се ваде са сланином онда подлежу плаћању аренде. XXIV. По прочитању акта г. Драгомира Глишића академског сликара, АБр. 9617., којим нуди онштини на откуп слику Његовог Величанства Краља Петра I. — одбор је решио : Да се умоле г. г. Светозар Зорић, професор Велике Школе, Риста Вукановић и Ђока Крстић, живописци да ову слику оцене и даду одбору свој суд о истој написмено, као и оцене вредност њену. XXV. Одборник г. Милош X. Поповић пита, зашто се не доноси већ једпом решење по нредставци палилулског и дунавског краја због регулације, нивелације, калдрмисања, осветлења и снабдевања водом улица њиховог краја, кад се та представка повлачи на дневном реду у неколико одборских седница. Застушшк председника општине изјављује, да су на дневном реду били пре ове представке предмети који не трпе одлагање. Сад су ти предмети готово сви решени и у првој редовној седници донеће се решење и по тој представци. По саслушању тога, — одбор је примио к знању: ове изјаве одборника г. Поповића и заступника председника општине.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 25. октобра 1904. год. ПОНЕДЕЉНИК. Председавао заступник предсецника беогр. општине, кмет г. Михаило Ерковић. Од одборника били су : г. г. Марко Петровић, Мил. С. Мостић, Д-р Е. Михел, Д-р Марко Т. Леко, Н. И. Стаменковић, Стеван Максимовић, Н. Крстић, Милан Марковић, Тодор Пејчић, С. Ј. Константиновић, Р. Драговић, Аца Н. 3. Поповић, Петар Ђурић, Д-р М. В. Смиљанић, В. Н. Вуловић, Мил. Рувидић, Мил. Лазаревић, М. С. Милошевић, 'Грајко Стојковић, Мих. Милићевић, Т. Бугарчић, Р. Јовановић, Д. Симић, Т. Цинцар-Јанковић, Илија Илић, Евг. Чоловић, М. Петронијевић, М. Трифковић, Урош Благојевић, П. Т. Милић, Д-р М. Радовановић. Деловођ, Таорђе Јанковић. I. Прочитан је загшсник одлука седнице од 22. ов. мес. Одборник г. Тома Цинцар-Јанковић примећује да је у нрошлој седници при решавању о закупу зграде за сган ноћних сгражара наговестио, да би оиштина која има своје граћевинско одељење требала да има сопствене зграде за своје нотребе а не да плаћа за ки-

рију за разне зграде толнке суме новаца годишње. Само за ову зграду за ноћне сгражаре онштина је до сад издала преко 50.000 дин. Тражи да се записник прошле седнице овим донуни. По саслушању тога, — одбор је: примио прочитан записник са овом допуном одборника г. Томе Цинцар-Јанковића. II. По нрочитању молбе одборника г. Д-р Манојла Смиљанића АБр. 10262 за одсуство, одбор је решио: Да се одборнику г. д-р Манојлу Смиљанићу, одобри тражено цетомесечно одсуство од дужности општинског одборника ради поправке здравља, с тим да му се одсуство рачуна од дана кад га употреби. III. Заступник председника извештава одбор, да је одбор општински у прошлој својој седници решио да се узме под закуп за стан ноћних стражара зграда Думе Т>. Деде, кафеџ. овд., у којој су сада смештени стражари по закунну месечну цену од 340 динара и досадашњим условима с тим да закуподавац на истој згради изврши потребне оправке према извештају судом одређене комисије, а за калдрмисање дворишта да му општина да свој стари камен а остале трошкове око калдрмисања да сноси сам. Одбор није могао да нристане на услов који је г. Деда ставио за закуп ове зграде, да му општина по истеку закупа врати исту у првобитном стању у ком је нрви пут примила. Поводом тога г. Деда је упутио судуједан акт којим објашњава, да само тражи да му се по истеку закупа зграда враги у исправном стању а не првобитном. По саслушању тога и по прочитању акта г. Думе Т>. Деде АБр. 10141., — одбор је решио: Да се решење одбора од 22. ов. мес. АБр. 9681. допуни утомедаје, општина дужна по истеку закупа вратити зграду сопственику у употребљивом стању. IV. Одборник г. Никола Стаменковић, као председник стручног одбора саонштава одбору да је стручни одбор према решењу општ. одбора у седници од 5. ов. м. умолио краљевско нруски завод за оцену и испитивање водовода и каналисање вароши у Берлину, да пошље три своја екснерта, који ће оценити израђене планове за канализацију Београда и дати своје мишљење о њима. У исто време, стручни се је одбор обратио и краљ. српском носланству у Берлину за посредовање у овоме. Председник овога завода известао је сгручни одбор да ће се завод одазвати овом нозиву, само је тражио да се стручни одбор изјасни хоће ли, да завод само препоручи тројицу експерта или да он сам из своје средине изашље три екснерта, у коме би се случају за ово имало тражити одобрење и од пруског надлежног минисгарства, пошто је завод државна установа, и тада би ови екснерти своје мишљење о овим плановима дали пруском министарству и пошто би га ово оверило, послало би га општини. Изјављује да је стручни одбор мишљења, да се завод умоли да кандидује само три експерта, јер би у томе слЈчају процедура око давања мишљења ових експерата била много краћа и бржа, али је желео да о тој ствари донесе одлуку и одбор оиштински. По еаслушању тога, одбор је решио: Да се умоли краљев-жо пруски завод за оцену и испитивање водовода и кана-