Beogradske opštinske novine

Стр. 2.

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Број 45

четку рада. Сећају се конгреса у сали „Наркито", довођења и предавања уваженог социолога из Загреба, г. Шиловића и т. д. и т д. и сећају се, да се то све као нека хронична болест свршавало, као што рекосмо, на самим почетцима. Међутим, Управа Дома види, да је зло у погледу невољника, којима треба социјалие заштите, тако велико, да је оно што се сада чини врло недовољно и да у овако великој вароши овакво стање не може и даље да осгане и да нешто треба почети без обзира на нашу познату подвојеност и болесни расни сепаратизам и да је за сада Општина најзаинтересованија и најпозванија да ову ствар поведе и повољно до краја изведе, јер она једина сада располаже свима потребним средствима за ово извођење. Социјалне заштите, баш за оне најпотребитије, данас готово и нема, и поред толкких помпезиих друштава и установа. На првоме месту, Оштина не сме остати равнодушна у овоме погледу, јер су сви ти потребити заштите њени грађани и становници Београда и не смеју се оставити да пропадају и друге собом у пропаст повлаче да би на крају крајева ипак пали Општини не терет Како је Општина већ показала завидне резултате на свима пољима њене делатности, то се Управа Дома нада, да је и овај скромни али врло важан предлог дошао у прави час и у добре руке и да ће Општина и на овом преважном пољу показати исти интерес и успех " Ову су представку потписали као председник Одбора Дома за Васпитавање Малолетника г. д-р Чед. Митровић, ректор Университета у Београду, као секретар Одбора г. Васа Лазаревић, начелник Мин. Унутрашњмх Дела у пензији и одборник Оаштине Града Београда и најзад, и управник дома г. Мил. Никићевић. Сва су ова господа одлични радници на нашем социјалном и културном пољу; изврсни познаваоци прилика у Бесграду и њихов глас не може остати незанажен у нашој јавности. Из тих разлота сматрамо за целисходно да публикујемо њихов акт и да бисмо и на овај начин отворили анкету о социјалним приликама у Београду и о дужностима ове Општине око лечења социјалних зала. Да установимо прво разнородне узроке социјалним новољама. Јер, ваља поставити тачну диагнозу појединим болестима и лек преписати према узроцима, виновницима болести а не према симптомима. Наш је пранцип превентизам, профилактишо средства употребљавати у сузбијати социјалних зала, а палиативност јесте само подређено средство Није толико важно у беди дати тренутну помоћ у новцу, колико са помоћу у новцу, још боље у натури, дићи дотично лице и омогућити да се искорене сви узроци његових недгћа и сви виновници његове беде. Из тих разлога ваља се позабавити са узроцима социјалних болести и по питању економно-правних и по питању етично - просветних делатности у социјалној заштити, јер хигијенскосанитетску страну препуштамо Санитетском Оделењу као компетентном форуму у Општини за овакова питања, и ако је спроведена, према досадањим могућностима, сарадња и по тим питањима овога Оделења са Санитетским Оделењем. Осим општих, за наше поратио време карактеристичних особина друштвених прилика: распојасаност на сваком пољу, у свима правцима, има се, сем општег пада породичних врлина, иста ћи као главни узрок многих невоља :') 1) да се наши и застарели, приликама нашим неодговарајући закони не поштују и не извршују

') Нећемо ни да спомињемо структуру данашње капиталистичке организдције у производњи "и на основу тога све фазе циркулације добара, и у вези тим последице привредних криза, безпосленост итд., што укупно дају данас прлузроке социјалних невоља. То се по себи рабуме, а ми спомињемо више специјалне узроке и, базу за нашу социјалну политичку акцију, којом се укрштавају опште потоебе на специјалан начин.

подједнако ни од власти, на то позване, а ни од појединаца — грађана наших. 2) Нонији закони и уредбе, поготову које се односе на социјално-радничка питања, нису довољно познати грађанству, често их и власти не знају и не поштују и с тога је беда, дисхармонија међу појединим групама нашега житељства још већа и као последица ових административних и судских поступака, — наглашавамо по духу антисоцијалних поступака услед неконсеквентности у спровађању, услед аљкавости у извршивању законских прописа, — наше полупатријархално друштво избацује и више и разнородније послове социјалном раднику, док је сама социјална политика у нас у пракси неорганизована и у дејству, према томе, слабија, недорасла у сузбијању социјалних болести. Сем горњих општих узрокк, да наведемо и за Београд специјалне узрочнике, зашто се сопијално зло Шеже сузбија, иако Београд има сразмерно највише установа и организација у корист социјалпог и културног подизања његова жителзства. А ти су узроцн: 3) И у Београду није консеквгнтно спроведена обавезва основна настава, те се, услед тога. сгвара већи број мангупчића по улици. 4) Наше свештенство, специјално у Београду, услед тежих животних прилика, доста скупо обавља црквене обр-еде око брака. сахрана, те услед тога имзмо доста друштвених зали, које бисмо иначе избегли. Факат је, да је црквени брак = са масом уверења, такса, свештеничких поклона — скуп и стога се често одлаже започети брачни живог да се легализује венчавањем. У доба привредне кризе и велике беспослености, где су иначе дисхармоније лакше могуће, лакше дође до разлаза и нових саживљења, ге тако настала деца јесу стална потешкоћа у збрињавању невољника, јер кити је домова за такве случајеве, нити је тренутна новчана помоћ лек у сузбијању зала. Услед законског прописа у Краљевини Србији, да се отац ванбрачног детета не сме тражити, и према томе, је жена оставл-ена више ћефу мушкарца, јављају се веома многе невоље са рађањем ванбрачне деце. Док је пређе привилегија мушкараца била привилегија Србијанаца, то је сада и „Пречанских крајева" где је патернитет установљавано, а по законским прописима и судски се приморавао и судски осуђује отац ванбрачнога детета, да своје дете издржава, да плаћа или мајци или другоме за његово издржавање. Ове могућности у Београду нема, те је по овим случајевима предност и за остале крајеве наше Краљевиие где је законски пропис друкчији, да затруднела девојка, и под ви-ом веће дискретности под видом веће сигурности н због мнОштва специјалиста лекара, болнице за породиље, роде у Београду, чиме се отац занодник отресе свих обавеза око издржавања свога ванбрачнога детета. То су чињенице, које дају јго послова социјалним радницима и изискују доста и материјалних жртава. јер оваке девојке-мајке остају брзо на улици без средстава и њихова деца пуне и о даништа и Дом Материнског Удружења а и тренутна помоћ о пштине делом иде у оваке издатке. По нашем је мишљењу задатак свију женских политичних и јачих женсних културних установа и организацша, да издејствују промену у овом питању, те да буде и отац, мушкарац, одговоран за новорођенче и да је дужан да се брине за његово издржавање. 6) Услед лабавости полицијскии власти, услед отежаних судских а у многом чему пак млакошћу пастирске службе наших свештеника, а спорошћу у раду духовних судова по питањима развода брака, имамо у Оделењу много случајева да и брачни супружник остави у највећој беди своју супругу са одојчетом и другим малишанима самој себи. А он започне нови, — ванбрачним од-

носом — породични живот са другом особом. Шта да се ради? Да ли да се упућује дотично лице на полицију и надлежни суд, да би ови приморали оца дужности и брижњивости према деци и жени? Или да само, повукавши консеквенције после провере и инстинитости тврдње остављење мајке, која није у стању да заслужи насушни хлеб — дајемо помоћи. Дајући, међутим помоћ Општина не лечи зло из корена јер без интензивне правне помоћи и интервенције у корист пострадале странке, да би она или што пре дошла до помирења или да се, ако су и канонски узроии на посреди за развод, њихови односи што пре разр ше и леца да се з^рину тако, да их не гурамо у мангупчиће са полупомоћним мерама, а жени да омогућимо нови живот и да је спасемо проституције или новог живота са каковим мушкарцем у ван^рачној вези по смештању овог или оног детета, које је задавало највише бриге дотичној напуштеној мајци а она је, у немогућности да сама живи, бачена нам у загрљај проституције или ванбрачног мужа. Из праксе говоримо Случајева има много; средстава Општина нема, њена организација није ни на тој висини у овој грани комуналне политике, да би гордијев чвор секла одлучно, резолутно и а уверењем да збиља спасава. заштићује све што је за заштиту, а да баца у руке власти оне који су виновници зла, те да и они испаштају: да осете неумесност њихових поступака. — Без оваке паралелне акције у оба правиа а стојећи стално на прописима позитивних закона, не може се у нас подићи ни ауторитет закона нити профилактично, првентивно радити на социјалном пољу, сузбијајући. узроке социјалних болести. — Читав комплекс правних питања има, која се морају решавати, а оделење нема дорасле чиновнике. Наш грађански закон ие даје довољно ослонца у пракси, да се небрижљиви отац или мајка примора на своју дужност, нити даје могућнозти власти да се у извесним — оправданим приликама на позив једне или друге брачне стране или малолетног детета, меша у породичне односе. 2 ) Ни у случајевима кривица и прекршаја малолетника нисмо на висини са нашим законским прописима, а наши судови, опет, ннсу у пракси дозољно слободни, држећи се буквално законских прописа и не хотећи да уваже н. пр. судија ни тумачење чл, 6, Зак. о Заш. Државе онако како то Мин. Правде у једној Уредби тумачи, те је и заштита тих врста младежи у нас на веома млитавој основи и недовољна, иако је Дом 31 Васпитање Малолетника у Београду једна изврсна установа на овоме пољу. Читави се проблеми јављају у теорији и пракси око ових потакнутих питања, која су тако често у Београду, као престоници и вароши са рапидним порастом популације и нехигијенским становима за радништво и шире кругове житељства. Помоћ је, с тога, свију фактора нашега јавнога и културнога живота потребна. Услед већ под 3) напоменуте чињенице да у Београду у пракси није спроведена обавезна основна настава у том смислу, да је збиља приморано свако дете у доба школскога узргста да посећује школу, настаје читав ред мангупчића. И ако се стално повећавају бројно основне школе, и ако се постојеће зграде проширују, ипак се из разних разлога не налазе сва деца у школи. Сама социјална заштита у школи није у рукама овоге Оделења, што веома шкоди самој ствари. Ваља да је ово Оделење у тесној вези са сваком школом, са ђачким склоништима и да се не догађа да једна породица прима на све стране а друга нигде. У овом је правцу чињен корак од стране Оделења, али се Школски Одбор одн. управитељи повлаче и истичу као да се ово Оделење меша у њихов школски рад. Не схвата се

г) Види Др. А. П. Лизаревић, О државној интервенцији у породичиим односима. Београд, 1927.