Beogradske opštinske novine

Број 45.

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 3.

координирани рад у школи и неће да се разуме, да је социјалан рад могућ као засебна чињеница у облику сарадње са учитељима, а да се не меша у учитељев васпитни и школски наставни посао. Дакле, и овде има вазда посла али сг прво мора сузбити тешкоћа, мора се отопити лед и омогућити координирану сарадњу. У овом смислу се мора и школски буџет у будуће изменити, јер нема смисла да Општина има Социјално Оделење, а да ђачку заштиту индиректним субвенционисањем — путем Школског Одбора врши а да нема ни увида у рад. Ми имамо вазда друштава у Београду за дечју заштиту, али без одређеног систематског и п 1анског рада, готово су без међусобне сарадње, те се своди, најзад, све на рад државе, области и Општине. Створен је н. пр. Одбор за Дечју Заштиту у мају о. г. који је приредио Дечји Дан. Да ли се чланови тога Одбора, сећају своје брошуре да ли су делегати разних друштава, репрезентовани у том Одбору, урадили што да се њихова брошура: Дечји Дан, растури ?! — И то би радо хтео тај Одбор да утрапи некој општинској или државној установи. Сарадња, сарадња и опет семо сарадња, мора да је лозинка наших дана, док се или не тргну сви — сва удружења у Београду — и буду радили по принципу координационе сарадње или док се не онемогуће и за Општину и за државне установе те да буду приморани да или вегетирају или да ликвидирају. ТегИиш поп с!а*цг Из изнесених разлога види се, с једне стране, где лежи проблем а с друге и како се мора он начети, сецирати, даби свако од оних који хоће да ради, добио на детаљно проучавање и на детнљну обраду и у пракси оно за што је способан и организован. Без такве сарадње; без централизације и потребне деконцентрације појединих проблема успеха, стварнога напретка не може да буДе, те поздрављамо жељу и предлог господе из Друштва за Васпитање Малолетника. Али како да се то централизовање социјалнога рада спроведе у Оделењу за Совијалну Политику Б. О. ? А да будемо конкретни, изнећемо неке случајева из наше међуеобне везе.

Неколико погледо по котостарскои питању 0. Б. Посматро инжињер М. X. Видојковић. Без комеитара. (Види Београдске Општ. Новине од 16,6; 5 9; 16.9; 1.10; 6.10; 15. 10. и 22.10.1928., т.ј. бројеве 31 , 39., 40., 41., 42., 43. и 44.) (Види скицу). Особље. По тражењу 1ехн. УправеО.Б. (Т.У. Бр. 2753; 4. 6. 1926. г.) Главна Управа Удружења Геометара Краљ. С. X. С., по саслушању прве шире конференције Удружења Геометара (17. 6. 1927. г.), по овоме питању овакво је мишљење доставила Техн. Управи : Особље Катастарског Одељења. Све особље мора да је квалификовано. Првенствено шеф да је стручњак, који познаје све катастарске правилнике, како би могао да целокуино особље контролише да ли једино ради по овим, у геодеској науци, примљеним методама За овај посао службеници мора да су са Техничких Школа у којима су радили Геодезију, или пак они, који су у пракси показали да су са успехом вршили послове, какве катастарски правилници прописују. Катастарско Одељење не може, што се током

ових двадесет и четири године и доказало, да покаже резултате, најмање да је било у стању да изради планове, који би служили свима техничким пословима. Ово особље треба да је добро плаћено, јер са рђаво плаћеним техничарима, никад нису добијени подаци, које савремена техника изискује. Најбољи техничари ове струке из наше Краљевине треба да ту запослени у овоме одељењу наше престонице. Странцима овде није место, јер ни у једној земљи странци нису ура• дили Катастар Сем овога особље треба да је телесно здраво. Г. проф. инж. Др. М. Андоновић, у својој књизи „регулација и нивелација насеља и паркова и катастар града Београда (Бранкова 23; цена 20 динара)," ово вели: Ми смо дакле мишљења, да се премеравање вароши може допустити само ономе персоналу који се је специјалисао за то, који је имао трогодишњу геометарску праксу бар такву да на основу ње може добити овлашћење за геометарске послове, који је сем тога био у школама у којима је учен да ради по катастарском правилнику (пруском, тј. оном који је преведен и прописан за Србију 1891. год.), а у тој трогодишњој пракси треба предвидети као специјалност бар једногодишње учешће у варошким премерима или — у лакшим случајевима учешће у целоме премеру мање вароши код спремнога шефа, који је био у стању премер и да доврши. Као консеквенца питања у способности за израду планова долази и питање: ко може планове да контролише? Решење овога питања је већ садржано у чл. 10. „Правилника о подели и делокругу струка..." у коме стоји: „Овл. Инж. Геометри" имају право „испитивања и прегледања геометарских радова и рачунање и оверавање истих". Овом је реченицом пут иећ показан. Нису то ни Архитекти, ни Грађ. инж., ни Инспектори и Директори него стручни инжињери геометри или геодети, контролори, катастарски инспектори итд, они дакле — који имају геодеску и теориску и практичну спрему за те послове, а својим радом и довољним бројем година праксе су доказали и показали да имају и довољно „воље и да су дорасли за ове врсте радова". Геом. Гласник (свеска 8., 9. и 10. за септембар 1928.) овако пише: Неопходно отварање Геодеског Одсека је без дискусије, јер ни Дирекција Катастра нема завидан број дипломираних геометара, а инжењера геометара може се рећи и немз! А поред гога треба подвући још и то да ни наша пресшоница нема свога катастра, који се не може ни осмварити без довољног броја струччог особља. По други и надлештвима геометарске послове већином раде неуки и незвани, који по нешто из Геодезије знају, те тако озои/бних премера,по Катастарскоме Правилнику, иматолико да се могу на прсте пребројати. Правилник о подели и делокругу појединих струка овлашћених инжињера и архитекта, а на основи чл. 5. Привремене Уредбе о овлашћеним инжињерима и архитектама (Службене Новине Краљ. С X. С. 10 11. 1925., Бр.258. — 1ЈС\Л) ово прописује као посао: 10. Овл. инж. геометара : на пољу премеравања: израђивање пројеката и вршење геодеских ргдова у хоризонатном и вертикалном смеру, а особито израђивање ситуација и планова са изохипсама, основа за поделу, комасација и ограничавање поседа, вршење картографских и фотограметриских радова, испитивање и прегледање геометарских радова и рачуна и оверавање истих". „Време" (број 254, 21.10. 1928.) ово износи:

Студенти и стипендије. Од свих наших научних института, најбоље је, нема сумње, уређен Геодески Институт. Све потребне справе за вежбање, наставу и практичне радове, набављене су на рачун репарација. И овај је институт инсталиран у згради Новог Универзитата. Али, ма да у Београду постоји тај Геодески Институт и Војни Геодески Завод, ипак на нашем Универзитету немамо Геодеско-културни Факултет. Тај факуктет у целој држави постоји само на Загребачком Университету, где морају одлазити на студије и ђаци из Београда. На томе факултету, у Загребу, у првој години једва ако студира око 30 студената. Разлог је прост: Загреб је скуп, група врло тешка а стипендије мале! Зато је све до прошле године на томе факултету наша држава школовала једног студента — бугарског избеглицу. Рачунало се да ће се достојно одужити држави која га је школовала. И он се заиста и одужио. Чим је дипломирао и стрпао диплому у џеп, сео је на воз и отишао у — Бугарску! Чисто бугарска благодарност, зар не? Само да ли је неко крив, што је овај странац школован нашим парама, док се наши студенти, без пребијене паре и ичије стипендије, потуцају од немила до недрага." Да завршим ово питање: Општина је београдска дужна да за своје катастарско одељење, које се мора одмах организовати пробере и награди особље; како би имала: особље са практичним и фактичним квалификацијама; а ради овога: општина треба да школује о своме трошку извесан број инжињера и геометара; јер је: Геодезија скуп примљених (а не измишљених) метода, које треба у танчине познавати! Примедба. Нека ми је допуштено да објасним извесне ствари, које у досадањим чланцима, по писању стручних прилога за историју Катастра О. Б., нисам тангирао. Ова је примедба неопходна. У Б. О. Новинама до сада, под мојим потписом, објављено је девет чланака. У свима су третирана питања Катастра О. Б. Наслови су н. пр, били: грађа, прилози, подаци, е!с. Извесан број техничара, доставили су своје мишљење. Овако, н. пр., гласи њихова Критика: „Са она прва два чланка у Б. О. Новинама сам изненађен. Онај уводни чланак особито звучи. Туче као маљем, па све у главу; зна се кога: „ко неће по правилнику". Онај историјат без коментара је особито згодан и занимљив. Ма да се чланци односе на Катастар О. Б. ипак су општијег значаја... Или: „Честитам ти на агилној пропаганди по питању Катастра, којуводиш и жели успех".... Или: „Са највећим интересовањем пратим у Б. О. Новинама Ваше чланке о Катастру и нивелману Београда, који показују на неоспорну дубину познавања свију предмета, који спадају у ту велику и значајну област"... И т. д., и т. д... После овога треба се скренути ова Пажња: У објављеним чланцима прикупио сам извесна акта која показују како се радило. То сам учинио у намери да се увиди да тако више не треб« чинити. Пошто наведени документи ово јасно