Beogradske opštinske novine

Стр. 6.

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Број 45.

Таковске улица потпуно је довољна 22.02 м. пошто је иста само трансверзална веза Топчидерског краја са Панчевачким мостом, од које се разилазе друге саобраћајне везе на све стране. Део Милоша Великог од Краља Милана до Краља Александра улице је 22.00 м. ширине и могла би да се задржи иста ширина и Таковске улице по целој њеној дужини. Техничка Секција предлаже да се задржи данашњи правац Таковске учице и у делу код Народне Скупштине са ширином од 22.00 м. са уређењем парка око Скупштине према приложеном плану". Техничкз Секција усваја примедбе Министарства Грађевина коректуре регулационе линије Таковске улице. 15. На предлог АБр. 18791 Одбор је решио: „Да се Управа Државне Болнице ослободи плаћања гробљанских такса за она умрла лица из Београда која су сиромашног стања, јер би за њихову сахрану и гробље сносила трошкове Општина Београдска да су умрла у свом стану. За сваки поједини случај доносиће решење Општински Суд". 16. Предмет о отварењу нових улица на имању Браће 'Ворђевића скинут је с дневног реда да би се могли прикупити још неки подаци. 17. На предлог АБр. 20380 Одбор је решио: Да се за потребе Дома Стараца и Старица набави и то: ■500 метара платна за пешкире 700 „ платна за чаршаве 300 „ зимског штофа за израду зимског одела и шајкача. Набавку да изврши Економно Одељење на терет партије 23- позиције 2. буџета зз 1928. год. 17-а. Прочитан је предлог АБр. 11888 да се К, Н. 3. Поповићу врати 67.425 — дин. неумесно наплаћене тротоарске таксе. По овоме предмету говорили су: Г. Васа Лазаревић: Каже да је овај предмет два-три пута био пред Правном Секцијом и да је она дала мишљење да ту таксу треба вратити. Исто то мишљење дала је и Финансијска Секција. Износи историјат овог предмета и налази да је Поповић у праву. Г. Драгић Павловић: Изјављује да Поповић нема доказе да му ова сума припада и због тога га треба упутити на спор. Г. Д-р Страшимир Милетић: Тврди да Општи-* на није узела односни материјал јер је он заузимао велику кубатуру. Поповића одбити од тражења. Г Павле Кара-Радовановаћ: Материјал је уклоњен по наредби полицијске власти и однет је у Возви Парк који га је доцније употребио за општинске потребе. Кмет г. Крстић. Детаљно износи историју овога предмета с мишљењем да таксу треба вратити. По свршеној дискусији Одбор је решио да се Поповић одбије од тражења пошто је предмет судског спора. Против је гласао г. Павле Кара-Радовановић, 18. Предмет Бошка Радовановића скинут је с дневног реда. 19. Жалба Драгомира Матића, помоћника старешине Трошаринске Станице изјављена на пресуду Општинског Суда којом је кажњен десетодневном платом и половином личног додатака

за несавесно вршење дужности, — одбијена је и пресуда оснажена. 20. На предлог АБр. 20376 изабрати су и то: За главног тутора Саборне Цркве Божидар Добошаревић трговац, а за помоћнике г.г. Милан Касарски, Директор Београдске Задруге, Јован Бартош, трговац, Сава Спасић винар и Ранисава Комадић трговац. У Цркви Св Александра Невског за другога тутора Драгутина Васиљевића кројача. 21. На предлог АБр. 17476 Одбор је решио: да се за потребе Саобраћашог Оделења одобри набавка и то: 9 комада гума за аутомобиле теретне од фирме „Смајта" П о цени од 3.940-— дин по комаду са попустом с°|о што стварно износи 3 743 дин. по комаду; и 9 комада гума за теретне аутомобиле од фирме Нир-ист по цени од 3.600 — дин. од ко -ада. 22. 1 Прочитан је предлог АБр. 20660 да се инжињеру г. Милораду Миливојевићу исплати 33 500 — дииара за израду калдрме у Радничкој улици. По овом лредмету говорили су: Г. Јован Гавриловић: Сматра да г. Миливојевић нема права на ову суму и да Општина није имала никакве везе са тим послом. Није постојало ни решење да се та улица ради нити је г. Миливојевић био овлашњен да је ради: Налази да је ово чисто партијска ствар. Г. Васа Лазаревић: Расматрао је добро овај предмет и дошао до убеђења да је ствар правилна и да ову суму треба платити г. Миливојевићу. Излаже како је Радиичка улица рађена и тврди да је ондашњи Општински Суд знао на који се начин ова улица ради, Кад је и Техничка Секција већином гласова решила да се та сума плати онда и Одбор треба то да прими, Г. Милутин Станковић: У овој ствари треба да се руководи осећајима правичности. Постојало је усмено обећање ондашње Општинске Управе да ће Општина учествовати у накнади трошкова за израду ове улице. Морални обзири налажу да се исплата изврши. Ј, Д р Данило Катић: Г. Миливојевић је тај посао радио као предузимач сопственика који су му платили. Наводи изјаву г. Миливојевића да он ту суму тражи као пуномоћаик тих сопственика. Сматра да њима и треба дати ову суму а не г. Миливојевићу. Г. Михајло Живанчевић: Тражење г. Миливојевића лишено је правног основа и он на накнаду нема права. О сентименталним разлозима или поклону не може бити ни говора. Он је тај посао радио као предузимач грађана и од њих се за свој труд наплатио. Грађани треба сами да се обрате Општини ако имају права на какву помоћ. Г. Тома Цинцар-Јанковић: По закону о Рачуноводдтву г. Миливојевић нема права на ову суму. Мисли да ни Главна Контрола такав издатак не би признала. Г. Павле Кара-Радовановић: Наводи разговор који се у оно време у Општини водио и чуо је за обећање да ће се помоћ дати. Не треба се обазирати на формалности већ ако је ова сума заиста утрошена треба је накнадити. Г. Васа Лазаревић: говори поново о овом предмету и даводи да у оно време није било довољно средстава за израду те улице и онда је г. Миливојевић и свој новац дао. Г. Јован Дравић: Зна да су грађани тражили да се та улица ради, јер је било од велике важности по саобраћај. Сами грађани скупили су но-

вац и радили ту улицу. Верује да је г. Миливојевић дао свој новац и онда је право да му се исти врати. Г. Д-р Страшимир Милетић: У актима нема ни плана ни предрачуна ни решења судског. Г. Миливојевић нека тражи новац од грађана ако на исти има права. Г. Мих. Живанчевић: г. г. из већине залажу се за приватне интересе. Због овах речи ствара се ларма и г. председник изјављује : ако је приватан интерес оправдан, г. г. имају права да се за исти залажу. Г. Сокић: у своме говору каже да он са г„ Миливојевићем не говори и да због тога не би ни тражио реч. Али због извесних говора својих другова узима реч јер они погрешно тумаче неке ствари. Пристаје да да писмену обавезу да ће платити Општини ако је ма који суд буде осудио да ову суму плати. Цитира цифре новца који су поједини грађани дали за израду калдрме. Г. Миливојевић није имао разлога да даје новац за рачун богаташа. Ова сума не сме се дати ни за то што Главна Контрола не би дала визу за овај издатак, Општина није учествовала у раду и нема решења Суда нити техничког елабората. Милувојевић се може обратити за накнаду симо граћанима а не и Општини, Налази да би надзорна власт поништила овакву једну одлуку. Г Павле Кара-Радовановић: Одговара г. Живанчевићу на његове алузије. Никад се неје огрешио о своју дужност и интереса Општине. Ако је нешто урађено онда треба да се и плати без обзира на то да ли има писменог тртга. По свршеној дискусијн председник ставља овај предлог на поименично гласање За предлог да се исплата изврши гласало је 9 одборника и то: Влад. Петровић, Јован Дравић, Васа Лазаревић, Милутин Станковић, Прока Илић, Стеван Стефановић, Светислав Ивковић, Милорад Пантић и Милутин Добросављевић. Против предлога гласало је. 9 одборника и ш: Милић Сокић, Михаило Живанчевић, Лука Јевремовић, Јован Гавриловић, Т. Ђ. ЦинцарЈанковић, Д-р Сима Марковић, Милан Цветковић, Данило Катић и Д-р Страшимир Милетић. Уздржали се оз гласања г. г. Милан Аћимовић и Павле Кара-Радовановић По свршеном гласању г. преаседник предлаже да се предмет сматра као не решен и Одбор то усваја. Седница је закључена у 9 часова у вече.

Што ћемо са служпвкама?

Овом је Оделењу упућен путем једнога кварта следећа представка : „Марија Обреновић, родом из Београда, стара. 61 годину служила је код мене од 1897. године. До рата је могла вршити послове, од рата иако је била недовољно способна, да врши службу ипак сам је држао, 19. децембра прошле: године ударила је капља (парализа) и одузела јој се цела лева страна и обе ноге, однета је у болницу. На лечење где је била три месеца и 1 потом је болница донесе код мене у кућу с тим да се после три месеца понова јави бнлниџи на лечење. Кад је било време упутио сам је понова у болницу али је болница није хтела да прими^ већ ју је понова донела у моју кућу. Од марта месеца, како је враћена из болнице, стално је; код мене на терету. Мени је више немогуће да је парализовану са одузетим ногама (непокретну) негујем, јер сам и сам слаб и стар, а тако исто и моја жена, то молим кварт да Марији Обреновић која је саротног етања издејствује склочиште." Интересантна и поучна чињеница из практичнога живота, да једна служавка после тридесетогодишњега вернога службовања код једнога рентијера — свакако је верно служила-.