Beogradske opštinske novine
Страна 14
Општинске Новине
У души племенит, пун искрености до наивности и љубави према служби и претпостављеним, Чика Тадија био је брзо запажен и од свога команданта унапређен за десетара још 1908 године са оценом : »У служби безпрекоран и заслужује пуну пажњу претпостављених«. У тој се дужности и данас налази, ма да је давно стекаотаво напуну пензију. Али он и даље служи сав' ш из љубгви према установи и пожарницима, кс, . . ^бично воле и цене. Поред Команданта г, Милисављевића, чији је главни сарадник, видимо Чика Тадију и данас на сваком пожару. Нарочито после рата, мада стар и изнурен силним напорима на пожарима, и четрдесетогодишњих носледица, ових нехигијенских услова живота, сталног боравка у кругу мемљиве касарне и дежурања у етражари, он се истиче још увек, у својој 60-тој години живота умешношћу, прегалаштвом, храброшћу и пожртвованошћу. Ево неколико епизода из његовог службовања: 1902, године избио је пожар у радњп Браће Здравковића у Карађорђевој улици, који је гашен пуна двадесет и четри часа. Готово цела зграда била је у пламену. Хидранти за воду у околини неисправни. Тадија са једном саком
од 700 литара и неколико момака превлачи воду и из саке пумпа са малим ручним шмрком. Неста воде и из саке. Чика^Тадија открива хидранте. Управља сам шмрковима; око два сата по поноћи падају ксимсови и кровови, зажарени огромним димом и великим теретом материјала. Чика Тадију засипа жар и материјал, тако да буде рањен по глави и врату. После гашења од пуних двадесет и четири сата одлази у касарну са командантом и пожарницима. Добија месец данаодмора, али га не искоришћује. Недељу дана доцније појављује се нов, огроман пожар на железничкој станици где су горели велики магацини са разним материјалом. Дивно га је било видети и на овом пожару како вешто и хитро управља цревом; његова реч и пример храбрости отвара срца пожарника и чини их да своје животе жртвују за добро службе и достојанства Пожарне Чете. Том приликом била је у опасности краљева чекаоница и ложионица. Чика Тадија пресеца ватру на крову, спасава краљеву ложионицу и чекаоницу, спушта се у загушљиве подруме, те се и ту бори са неманом огња и ватре ! И тако чика Тадију видимо као расног ватрогасца, увек на снаком пожару, пожртвованог и фанатизованог.
Комунални архнв: О јевтинијем снабдевању Београда са животним намирницама, надзору и њиховом хемиском испитивању Реферат председника општине од 24. јуна 1895 године, који је поднет одбору општинском 11 јула исте године.
У овој ке рубрици „Општинске Новине" доносити разне комуналне занимљивости, куриозитете и историске примере из давног и скорог живота наииих општина, а специјално Београдске. У овом броју почињемо са објављивањем врло занимљивих реферата Председника Београдске Општине поч. Михаила Богичввика из 1895 год., као и струч• них реферата ондашњег шефа Опш. Санитете поч. Б-г Лазара Пачу-а и поч. Михаила В. Вујића, онд. професора народне економије на Великој Школи, а о питању снабдевања Београда са јевтинијим животним намирницама и њиховом хемиском испитивању: Господо одборници, Још у лприлу ове године, када је питање о устројству наше варошке трошарине почело добијати прецизнији облик, ја сам сматрао за дужност да поклоним нарочиту пажњу великој
несразмерној скупоћи која влада у Београду, нарочито ценама животних намирница на београдској пијаци. Ви знате, господо, колико смо пажљиво пратили цене брашну и колико смо пута према/ тим ценама мењали таксу хлебну, коју смо смањивали кад год смо кашли разлога за то, не осврћући се ни на претње хлебарског еснафа, да ће једног дана обуставити фабрикацију те главне животне намирнице. Моралном пресијом коју смо употребили спрам касапа, успело се те су последњих дгна и они нешто спустили цену месу. Али то су све палијативна срества. Међутим скупоћа је у Београду тако велика, да овој невољи треба потражити јачег лека, нарочито пре него што варошка трошарина отпочне функционисати. Риомишљајући о овоме питању ја сам најпре потражио мишљење шефа општинских лекара о животним намирницима у Београду. Он ми је 1-ог маја ове године поднео овакав акт о томе: »Част ми је поднети г. председнику општине београдске овај извештај о томе, како би се варош Београд могла јевтиније намирити срествима за живот. Ради лакшега прегледа по-