Beogradske opštinske novine

Општинске Новине

Сграна 13

телићу животне намирнице у ове групе: 1), хлеб, 2), месо и маст, 3), млгко, сир и масло, 4), аоврће, варива и воће. Прећићу одмах редом сваку од ових група: 1. Мислим да ће цена хлебу бити најјевгинија, кад се одређује слободном утакмицом. Општина може и над том ценом водити контролу, одређујући максимум цене хлебу према пијачној цени брашна. Да хлеб буде добар, о томе се има старати санитет. полиција, а да буде тачна мера, стара се полициска власт. Докле год постоји хлебарски еснаф, са својом еснафском уредбом, дотле је општинској власти једино могуће пазити, да хлеб не буде одвише скуп, али дотле општинска власт не може спуштати цену хлебу упливом слободне утакмице. 2. Месо и маст не могу појевтинити, догод не будемо имали у самој вароши или близу вароши сточну аијацу и оборе, као и добро уређену кланииу а сиецијално за свиње. Догод је уређење овакво какво је данас, онај предузимач, који ради са месом, а који је најбогатији, има за себе најповољније услове, јер може стоку купити у велико тамо где је најјевтинија, а тиме је учињено то, да он у ствари има у неколико у својим рукама монопол за трговање с месом. Он је капиталом најјачи међу свима такмичарима, и сви такмичари морају на своју штету или на своју корист усвојити ону цену, коју он за месо одреди. Кад би постојала сточна пијаца као и обори близу вароши, свако ко са месом ради, имао би повољне услове за куцовање стоке, и према томе утакмица би принудила онога такмичара, који је кагшталом најјачи а тргује с месом, да своје супарнике бије јевтином ценом. Када би имали свињску кланицу, имали би у свако доба масти довољно; ни један пак производ којега има довољно, не може имати монополску цену. 3. Млека је довољно ; но цеиа је доста скупа! Општина нема начина којим би могла учинити да се производи више млека, али би имала начина, да обвеже свакога, који држи краве у цељи да продаје млеко, да мора производити и

Инж. Вл.

Београд се после рата почео нагло развијати. Ницале су куће за кућом, па и цели блокови кућа и насеља, тако да су поједини делови вароши за непуну годину дана добијали нову физиономију. Нове грађевине, нарочито у центру вароши, нису све подигнуте на празним плацевима, већ су се мораЛе старе куће рушити, да би се направило место за нове. Осим тога просецане су нове улице, старе су се морале сећи, да би се добиле улице по новоме регулациономе цлану. Морамо константовати да се је мало водило бриге о томе, да се сниме ове старе куће, па и целе улице, да би се сачувао стари изглед Београда. Било је ту веома интересантних и типичних грађевина старога Београда

главне производе од млека, масло и сир, Општина би могла добити право, да даје концесију за држање крава, и она би могла ту концесију давати само аод условом, да су они, који држе краве музаре, дужни производити и сир и масло. Међутим у овим питањима не треба ни публика сама да очекује све од власти, већ би и својом иницијативом могла много учинити, и то оснивањем аотрошачке задруге за млеко, масло и сир. Ова би задруга свакако капиталом била најјача, и она би неограничено владала — у корист публике — том граном производње животних намирница. Мислим да би то за исхрану вароши било веома корисно, јер млеко са својим производима спада у релативно најјевтинију и најснажнију храну. 4. Највећа је оскудица у аијачним артикалима као што су : зеље, варива и т. д. По моме мњењу овде друге помоћи не може бити, но да се поради на томе, да се око Боограда иодигну села. Село живи од вароши, а варош од села... Док у близини нема села, догле не можемо ни на појаци јевтино имати оне животне намнрнице, које се само на селу производе. Догод то не буде, општина може учинити само да ти пијачни артикли у неколико појевтине тиме, што би искључила аосреднике (пиљаре) између произвођача и купаца. Општина је сасвим у праву, да на евојим пијацама дозволи продавање само онога поврћа, које је ародавац сам однеговао и т. д. Прекупци само поскупљују пијачне артикле, и зато их општина мора ма на који начин истиснути са места на коме су сад, Општина има још два пута, којима може радити на спуштању цене животним намирницама и то је: 1. аодизање угодних зграда, дакле обарањем кирије (зграде за месо, за пијачне артикле) и 2. старање да варош аостане средиште трговине, по томе, да варош постане богата, око које ће се тада радо прикупити произвођачи живогних намирница, јер је у богатој вароши и проходња животних намирница веома сигурна.« Шеф општинских лекара Д-р Лазар Пачу. (Наставиће се)

које би биле драгоцени податак за историју развитка Беграда. Данашња Општинска Управа увидела је важност горе наведенога, па је наредила, да се код подношења нових планова Грађ. Одбору на одобрењ^, приложи фотографија и старе зграде која има да се руши, да се не изгуби успомена на стари Београд. У данашњем броју доносимо четири примерка типичнога старога Београда по акварелима В. Милошевића, архитекте, и г. Пастухова, сликара. Први акварел г. Милошевића је интересантан већ и по томе, што је та кућа служила као модел мајсторима, који су зидали стару Народну Скупштину, где је сада смештена Народна Одбрана.

Београд који нестаје