Beogradske opštinske novine
Страна 16
Опшхинске Новин^
добро еортираиа мала књижнивда — фале гиотлуно. Самим мелодама управе и 10дг0 'ја могле би се стаеити извесне замерке, но све су то омашке, које се могу поправити, које ■не умањује идејну вредио1ст дома, који је з,а врло кратмо време апасао седам стотина наше деце тешког, крижног живота улице, »оји у већини случајева ®оди моралној деградацији: проституцији, ирађи; спасао је друштво од целог кадра људи, ко!ји би касније — у једН01М или другом облику — дефинитивно пали на његов терет, тражили коистатне материјалне и 1моралне жртве, а на само друштво деловали, као отворена рава на 'човечјем телу. 'По својој вжности, по ово!М социјалном задатку, по услузи, коју ова игаституција пружа целом друштву, целој држаии, она тражи, да јој се .посвети највећа пажња, даде нај:већа материјална и морална по>моћ. Држвни и општински делегати, који би стално с друШТВ10М колаборирали, пом^огли би друштву, да изради савршеније методе рада, да корисни 'рад даље разграни и повећа. Нову државу стварају но>ви људи, нове људе без темељне ревизије одпоја, великог и широког сонијалног старања, није могуће створити. На социјалном шољу има данас, да се покаже и оствари „1а !огсе сгеа(псе" нашег народа. Да аоцијални рад буде успешан, да социјалии радници дођу до стручне спреме, која је услов стварног успеха, оонОван је данас, по америчком примеру, читав низ социЈалвих школа. У Данској се филантропске науке
предају иа самом универзитету. Оонивач ове катедре Др. Јоргонс, износи у I. бр. „5*оскћо1т 1п1егпа1Јопа1 Кеуједа", 1929, да се уз теоретску страну студија полаже највећа пажња и практичнО 'М раду, упознавању данашњих општих душевних, социјалних, економских проблема 1п сопсге!о. Америка, која је, како смо споменули, прва завела стручну спрему за социјалне раднике, даје годишње с пуно новерења 'Огромне, баонословне своте у хумане сврхе. Напз Огатт у уводном чланку листа „РгеЈе \УоћПаг15р!1е §е", бр. 12, 1929., вели, да Америкавац дауе без икаквог притиска, да су његови прилози за хумане сврјхе искљуЧиво израз назора, који Америкагаац означује речима': ..Живети и пустити друге да живе", поверења у виооке душевне квалитете, као и стручну спрему америчких ооцијалних радника. Ова два осећања, удружена, прикупила су у Америци течајем последњих десет година 500 .прилога по милион долара, а у самим Сједињеним Државама у 1927. г. 2.219.700.000 долара. Код нас је број ооцијалних институција, с обзиром на огромне пОтребе, веома мален и незнатан, но исто тако, као што је нужно повећати њихов број, потребно је и нашим ооцијалним радницима дати 'могућност, да уз љубав за социјални рад као такав — дођу и до више стручне опре-ме. Квалитативно већи рад деловат ће пов'Ољно и ш опште филантропско осећање, мо!је увек тражи да зна муд и зашто даје, да даје с'поверењем.