Beogradske opštinske novine

Општиионе Новине

Страна 15

Д-р Марија Илић. оцијална важност Друштва за Заштиту Девојака

— Стручна спрема социјалних радника. —

Тешко је класифицирати равва »умајва друштва п,о њихов )ОЈ вредности, потреби, ао свакако међу наша најважнија и најпотребни|ја Х1у |мана друштва спада Дјруштво за Заштиту Девојака, које је настаио као плод данас опште шознатог принципа: „Боље је апречити нело пошрављати. Имала сам извесну преставу о друштву, друштвеном дому, но 'Оно што оам сама видела било је мн«ого лепше, мнопо дирљивије од оног што сам очекивала на темељу приноведаља. Дом се сад налази у тихој и мирној Студеничкој улици 79. Опасаи је високим зидом тчас! неки мали клостер. Кад сам ушла у авлију, пред ко'јом се рад1осНО' и гаоверљиво играло двоје мале даце, која су ми и указала пут, угледала сам две девојчице одевдае у црне, затворене кецеље, с чистим, белим крагнима. Држале су се лешо и отмено. У недоумици и оклевајући запитала- сам, да ли је ту дом за заштиту девојака. Деца су шријапмо климнула главом, насмешила >се и повела ме иза угла куће. Пошла сам за шима у уверењу, да те две девојчице шрипадају неком исттернату, који је чудном моинциденцијом смешг©н у напосредно сусеДство с домОм, но кад сам ушла у шири део дворишта, видела сам читаве скупине исто таквих девојака. Тад сам схватила, да ни м!оје две пратилице не припадају никаковом интернату, да су то девојке из дома, који оам желела видети. У дому је била годишња скупштина. У лруштву с једном госпођом приближила сам се и осталим штићеницама и почела с њима ( разговарати. Све су говориле отворе-но и поверљиво. Ни из једне речи, ни из једне кретње нисам могла опазити ништа, што би сећало на типове „са дна живота." Све оу миле, све су сретне, што имају могућност, да науче неки заиат, који ће им номоћи, да се спасу беде у којој С у се р 3 ! НИ ј е налазиле. Свака неонрезна реч. моја стотсећа на прошлост изазавл>е код деце тугу, и 5 !0 , Л) к)01 ј а , , се опонтаИо рефлектиР а1 1У «з енима. То »је наубољи доказ, да сретна рука, добра метода 'може ^овде донети великог лаода. — Разумиа љубав, добра мето^да,

дскбар поихолог м^оже код деце постићи чуда, но и једна једина погрешка, један једини крив иотез може једним махом растргати ове 1М1у )шом саткано динно ткање. Ко се сам^о мало бав.ио дечјим одгојем, дечјом психологијом, тајј зна и осећа, да ви'један ни најнежнији инструменагг не вибрира тако лако 1 , револтира се, упија у се, опоаша, као дете. У рефератима је било- наглашено, да се дом бори с,а великим материјалним и моралним П10теш!Коћама, јер значење дома није у јавности до данас довољно оцењено. Миниетарство Социјаане 'Политике даје субвенцију од 50.000, Београдска Општина 40-000 Дин. годишње. Приватна је помоћ нешто порасла у задње време. Дом је 'основан 1923. Сврха му је морална и физичка заштита женске деце од седме до навршене двадесет и лрве године за коју се усташви, да су лишена надзора и могућности за нормални развој и напредак. Дом ]е отворен свој деци наше Краљевине, но увек је највећи број деце из Србије, из Београда. Досад је кроз дом прошло преко седам стотива малолетних девојака. Сад их има у дому четрдесет. Децу улућује у дом Општина, Министарства, а често долазе и сама. Из реферг.та се тдаође видело, да осим ретких и саовим изнимних случајева, нормални живот, љубав и старање, које се у дому указује штићеницама, делују на њих особито повољао. Деца >се брзо поорављају и физички и психички. Свршавају редо'.вно занате за које их управа дома определи, мирне су и послушне. Интересантно је забележити, да дом има и свај фонд за удаваче, који скромно стомажу пОједину штићеницу у случај-у, уда ! је. Уз 'огромне материјалне и мортлне потешкоће с којим се бори управа дома, били су изнети и врло мотивисани захтеви за Омладиноким Судо^вима и њиховом корелатом, Женском Деч[Ј!0'М Полицијом, који су у наиредним земљама већ давио заведени уз највеће учешће и најдубљи интерес државе и поједиие месне општине. Сам је дом за заштиту девојака уређен врло пр^имитивво и недостатно. Купатило,