Beogradske opštinske novine

Поштарина плаћена у готову

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ОРГПН ОПШТИНЕ ГРћЦП БЕОГРПДП

Год. ХШ1

Београд, 1. августа 1929.

Број 12

Годишња претплата • • На пола године • • • • На три месеца ....

Излпзп двааут месечно

Претплату слати упутницом администрацији: Таксени Одсек 0. Г. Б. Југовићева улица број 1.

Д-р Милослав Стојадиновић ппредседник Општине Београдске

У последњем излашњу питања реона и грађевиноког зако«а било је у кратко речи и о самом центру вароши, чија важност иначе није довољно испитана «е самоуБеограду, него исто тако и у другим градовима наше Краљевине. Исто тако и на страни титање центра тек у последњим деценијама нашло је правилније решење, правилније и у смислу његове свестраности, докле 1му је раније придавана више једнострана важност, с обзиром на саму техничку обраду која је, ван сваке сумње, правилно уочавана. Самим тим што иитање центра није правилно схваћено у његовој свестраности, недостајала је услед тог.а и одгов;арајућа обрада центра у вези сиих мера, које би се предузеле у те сврхе. У новије време питање центра не посмагра се само са техничке стране, него исто тако исгичу привредно-социјални и културни моменти, не мање важни за његово крајње и правилно решење. Онда када су градови заузимали релативно мало пространство и били опаоани одбрамбеним зидовима, када је све тежило центру на коме су, по строгом правилу, подизане све веће јавне грађевине: црква, општина, тпколе, раане палате и друге веће зраДе, смишљено и систематско изиђивање центра лредстављало је једно од главних ,прави.та урбанизма, о које нико није омео да се огреши, а да оамим тим не нанесе непосредне штете развитку градова. У то време центар је служио више репрезентативним циљевима, а обзиром «а разноврсност друштвеног култа, који је раније постојао, монументалност ^-^е ј ^ Д н ^,

тргова и улица у центру резултирала је из саме природе односа, чији прави смисао још и данас није правилно схваћен. Ми нарочито подвлачимо чињеницу да је центар задовољавао једностране потребе култа репрезентативности, чему су били потчињени и сви други обзири урбанизма у то време. Поред тога привредни односи у то доба допуштали су извесно удаљивање сталежа из непосредне близине центра. Занатлије и трговци могли су продавати производе и у спореднијим улицама, саобразно потчињености у коЈУ је у опште била стављана привреда у односу према другим владајућим сталежима. До свога потпуног изражаја привреда је дошла тек у новије време, чему се прилагодио и ред ствари на пољу техничком као и код уређења градова у опште. Истина и ту треба чинити изузетак код вароши средњег века, које нарочито наглашавају свој сталешки карактер, за разлику од вароши доцнијег периода, у коке је тежња за што већом репрезентативношћу потчинила себи све остале обзире. У средњем веку подиже се варош а ова опасује зидом, докле доцнија апсолутистичка периода ствара градске зидине у које баца варош. Већ сам тај начин у постанку и развитку градова повлачи јаону разлику оба супротна периода. Варош, коју даје 19 век у вези електрицитета, паре и машинизма у опште битно се разликује од свих вароши претходних епоха. Та разлика долази пре сгега до јаког изражаја и код изградње и намене центра вароши. У току друштвене еволуције наступила ансформација материје и духа која