Beogradske opštinske novine

Страна 3 је морала и урбаншму дати оасв-им други правац. Против тога може се негодовати, али је воља појединаца слаба да ту ма шта 'измени. Први лут у историји света центар вароши издваја својим особитим економскнм значајем. Његово стварање производ је утицаја и сила које дају у опште једно типично обележје друштвеном развитку нове епохе. Чак ако би појединци и покушавали да вештачким мерама спречавају образовање центра, они га ипак не би могли да осујете. — Данашњи центар сав је у служби опште привредног напретка, отуда и само име Сити. И у колико је привредни карактер градова јаче наглашаван под утицајем сила новог развитка, у толико је и центар — сити постајао све значајнији у животу сваке вароши наше епохе. Поред ових главних економских потреба којима оужи, центар вароши групише нај; већи део културних установа, нарочито музеје, библиотеке, школе, позоришта и т. д. Отуда и потреба не само изграђивања, него и релрезентативности центра, потреба његове монументалпости, чувања и развитка у свима правцима. Ни једна Општинска Управа не може и не сме да запостави изграђивање центра, а да се тиме не огреши о најважнију дужност комуналне политике. Ова дужност старања за подизање центра нарочито мора бити јако наглашена тамо где историја није оставила појединим варошима ништа у наслеђе. Последње је случај са нашим лепим Београдом, чије се нове насеобине удаљују све више од простора доњега града, на коме је лежао стари Сингидунум. У последњем излагању истакли смо такође типичан карактер Београда, изражен у сталном померању његовог центра, идући од града па даље ка Славији. Доказано је да је некад варош била у Доњем Граду, докле је Горњи Град служио за палате, дворове, доцније касарне, а није имао карактер вароши. Целокупан живот вароши обављао се кроа много векове у оквиру градских зидина. Зато није ни мало претерано рећи да је историја Београда историја његове тврђаве, чиме је у најјачој мери наглашена потреба чувања тврђаве и лепих традиција које се за њу везују. Ако би нам иопало за руком, а то није ни мало тешко извести, да се у Горњем Граду подигну палате сличног облика као што су биле и за време нашег великог Владара, витешког Деспота Стевана, онда би то давало монументалности наше преЈетонице, рекли би-

, . = Општинске Новине смо, чудне лепоте, на којој би нам сви народи завидели. Исто т-ако није претерано ни то рећи да би Београд својом изградњом у наслону на традиције нашег народа постао један јак привлачан центар за све културне народе и да би се у њему могао развити туризам, који :би становништву обезбедио велике материјалне користи. Узгред буди речено на овом месту, важно је да Београд треба да добије у погледу архитектонске обраде своје национално обележје, које на жалост данас нема. Али то је питање о коме се да засебно говорити. За време Турака и Аустријанаца варош почиње да се шири изван градских зидина, а то је био случај и за време владавине Деспота Стевана. Докле је тврђава за време Турака у последње време чувала војску и стране властодржце, дотле је привредни живот Београда бежао даље од градских зидина. Свима нама је још у свежој успомени када је центар Београда био на тргу где се сада налази Академија, а тако исто сведоци смо и наглог померања центра ка Теразијама, докле је простор од Теразије ка Славији био слабо насељен, а Краљ Миланова улица није имала карактер трговачко-саобраћајне улице, који је добила тек у поратним годинама, преносећи неверовано брзо привредни живот од предратног центра ка Славији и даље. Шта бива после ослобођења? Померање центра Београда зауставља се, а проширење вароши омогућава у све правце, рачунајући и неке удаљене просторе преко Саве и Дунава. Чим буде за годину-две израђен Савски мост, оживеће и добиће саевим други кар-актер крај престонице у делу од Теразија ,па све до Саве. Наместо ширења ка Авали, лево и десно у правцу тока Саве и Дунава, омогућава се ширење Београда радиално,, тако да Теразије са околином постају поново иајприроднији центар увеличанога Београда. Самим тим и питање изградње тако обележеног центра добија поново у значају, да је ;и наша дужност да учинимо и последње напоре да се центар као такав изради и то не смо репрезентативно, него на првом месту да привреда Београда дође до свога иајјачега изражаја. Сматрамо да треба разликовати мере које се морају применити ради изграђивања центра престонице. Те мере могу бити посредне и непосредне. Посредне мере биле би оличене у отежавању, боље речено онемогућавању задржавања нарочито старих и рабатних гра-