Beogradske opštinske novine

Општинске Новине

Страна3

X деонице 637 м. бетонски и 1.670 м.-цевни.у воедности 1,445.000 динара; доња зона Дунавског слива — Јеврејска Мала у вредно-сти 4 462 000 динара; улични цевни канали у ули™ Милоша Поцерца дужине 153 :и. у вред. ности 27.000 дин.; улични цевди канали у разним улмцама 1.400 мет. дужине у вредности 277 000 динара; канал у Босанској улици са околилом и са везама у вредности 1,681.000 дин. и рађено је на попречним везама XI деонице. Ове године израђено је: оетонских канала 11.979 м.; уличних цевних канала 14.308 м. и намештено 75 комада сливника и везано 127 домова са уличним каналом. Вредност целокупног овог посла износи 22,075.000 динара 4 који су послови у већини израђени из зај ма. У години 1928. израђено је цевних канала 8.014 м. у вредности 5, 700.000 динара; кућних веза са уличним каналом 1.624 комада : и намештено по улицама 670 комада сливника а у вредности 576.000 динара. Затим су завршени послови који су почети 1928. :год. и извршене су разне набавке око 4,000.000 дин. До 1. јануара 1929 .год. Београд је имао око 108 километара уличних канала, од којих 36.296 долаз« на бетонске канале а 71.892 м. на цевне накале. Везаних домова са уличним каналом има око 4.500 од 17.000 домова, колико их у то доба свега било. За време од када је прва канализација у Београду почета, а то је 1905. год. па до 1927. год. израђено је: а) бетоноких канала 24.296 м. и .6) цевних канала 47.377 м. Најинтензевнији рад до сада на каналисању Београда био је после рата у 1927. и 1928. год. Гих година израђено је бетонског канала 12.000 м. а цевних канала 24.515 м. Орема упоређењу израђених канала од 1905. до 1927. (јер од 1919. до 1927. — после рата. није се много радило као што је напред изнето) излази да је за две године рада на каналисању Београда урађено таман половиНа од онога што је урађено за протеклих 22 године пре почетка радова већег обима на каналисању Београда. Укупна извршена веза приватних имања са уличним каналом износи око 110 киломе-

Са овом извршеном канализацијом и ово што има ове 1929. године да се доврши Београд би у старом рејону био већ потпуно каналисан. Вредно је овде нарочито истаћи везивање приватних имања (са уличним каналима. Одмах можемо рећи; да се сопственици имања, на жалост, не одозивају радо у великој већини да свој дом вежу што пре са уличним каналом и на тај начин дођу што пре до једне хигијенске и културне тековине. Има још људи код нас оа таквим појмовима, који сматрају да им је јефтиније имати неке примитивне јаме и помијаре него везати свој дом са уличним каналом. Какве су незгоде ири томе, какви су трошкови око чешћења ових јама и какав је страшан задах од свега тога овима је познато. Нарочито страшна је слика видети кад концесионари за чишћење ових јама тај посао раде и место где то избацују. У тим часовима тај кужни задах се простире по свима улицама где прођу а већ на месту истовара ових фекалија овај кужни задах обавија стално онај крај и то баш крај, где се припрема прва и једна од најпотребнијих намирница за људски живот. Како стоји са тим приватним везама најлепше ће се видети из упоређења које доле износимо за поједине улице, у којима постоји улични канал. Цара Душана улица има око 110 домова а везаних домова са уличним каналом има само око 60. Кнез Михајлов Венац има око 50 домова, код 18 је извршен опој а код 32 није. Крунска има око 120 домова, код 70 је извршен спој а код 50 није. Књегиње Љубице ул. има око 60 домова, код 40 је извршен спој а код 20 није. Проте Матеје има око 60 домова, код 25 је извршен опој, а код 35 није. Позоришна ул. има око 60 домова, код 20 је извршен спој а код 40 није и т. д. У свима улицама могло би се констатовати да је просечно */з везани а 2 / 3 стоје не везане и ако имају уличне канале. За апсолутну тачност овога не може се тврдити ,јер има домова који су везани из нижих улица, али у главном оваква је слика. Најбоље се ова немарност и неосетљивост потребе ове хигијенске и културне тековине види из горе изнетих цифара, т. ј. да је само око 4.500 домова везано од укупно 17.000, т. ј. само око % домова. 1ће се)