Beogradske opštinske novine

Општинске Новине

Страна9

што мањој мери. Искуство других градова в јнаука о грађи би;ли су, у осталом, доволлш инструктивии и иресудии и за нас. Летрографски тај материјал припада различним групама. И, ако се не узме у обзир зиатна количина гранита и;з Чешке (Жулоеи Ломи, ;Окутеч), београдске су улице поплочаваие до сад једним гранитом из Словеначке (Цезлак), базалтом из Млад. Нагоричина-, дацитом из Заграђа. дијабазом из Вишеграда и Херцего©ачке Јаблавице, лампрофиром ив Рипња и трахитом из Џепа. Са евих.тих места унесене су у и>его1ву калдрму оитне или крупне коцке, призматични комади и т. д. тако да поједине улице већим делом, на жалост, не целом дужином! дају слику иавесних геолошких прилика из неколиких крајева наше земл>е. Тако су, н. пр. један део Кнез-Михаиловог Венца, Сремска ул., Раскршће код Мостара, Поодужење Ломине и добар део Мнез Милетаће улице калдр^мисани базалтом из Нагоричана; Гробљанска улица (у колико је готова) иоплочана је коцкама од гранита из Цезлака (Словеначка); Трг на Славији (један део) и део Кнез-Милетине улице дијабазом из Вишеграда; други део Кнез-Милетипе улице, Капетан Мишина, Госнодар Јовавова и Краља Милутина дијабазом ив Херцеговачке Јабланице; Раскршће код Лондона, Бушевар Ослобођења, Студеничка, Бирчанинова (код Учит. Дома), Вишеградска, Крунска, Калемегдан, Звезда у Румунској улици, Звезда код Мостара, Светосавска и Ресавска ул. призмама од дацита из Заграђа на Руднику. У једној уличици наслаган је лампрофир из Рипња, у друге две трахит из Џепа, а Дубровачка, део Кнез-Милетине и део Звезде код Мостара поплочане су призмама ^од чешког гравита, који је .иначе у облику грубих коцака завладао улицама: Макензијевом, Балканском, Н>егошевом, Београдском, Краљице Наталије, Продужењем Шумадијске, Цетињском, делом Звезде код Мостара и Раскршћем између Београдске и Краљ Александрове улице. То су све радови, извршеви од ове године. Нови пак радави нрема већ свршевим диспозицијама положиће с-итну коцку од јабланичког дијабаза у ул. Краља Петра (од Узун Миркове до Душанове), Топчидерским друмом, улицом Кнегиње Љубице, Трговачком и Немањивом, од^ словеначког гранита (Цезлак)у Позоришвој, од базалта из Нагоричана у Зориној и Призренекој, а од заграђског дацита у Ресавској, Топчидерским друмом (од Звезде до Ековомије), Крунском (од Београдске на ва више), Топличиним Венцем (до Поп-Лукине, Милоша Поцерца (од Милоша Вел. до Моравске), Вука Караџића, Дринском и Страхивића Ба1на (до Скадарлије). За; остале улице, које улазе у овогодишњи програм овштинске Гехничке Дирекције, нису још познате диспозиције, јер овштини за сад не стоји на расположењу потребан камени материјал. У ком-

бинацију улазе >при том: гравит ив Буковика (Аранђеловац) и Брњице (на Дунаву), гравит нз Цезлака (Словевија), дијабаз »з Јабла1нице и Вишеграда, базалт из Млад. Нагоричива, дацит из З-аграђа, један амфиболски аВдезвт вз Доње Врбаве (рудничкн- окр.) 1 , риол1ит из Кадине Луке и Славковице (на Љигу), а н још неки другИ. Треба још поменути да су за ивичњаке употребљени: џепски трахит, заграђски дацит, буковички гранит, на чак и пешчар ;шз Беле Воде код Крушевца... Разволикост овог материјала указује већ И1 сама ообом на раз1но>ликост и неједнакост у његовој техничкој вредности, нарочито с обзиром ва цил., који београдска општина има у виду. И даиста он није сав ни исте Ередности ни И1СТИХ особина. Ма како да еу понуђачи овог материјала при својим понудама документовали своје оферте — а сви су уз мање :или веће примерке водносили « извесна уверења наших или страних .завода за испитивање грађевивског материјала — ивак је искуство показало да та документација врло често, готово увек, има звачаја само ;за поднесене и изабране примерке. Еруптивне су стане у природи свуда, па и у нас, прилично ћудљиве и прави карактер једне стене сазнаје се тек ва самом њеном лежишту, у природи. За оцену саобраћајве вредноети једне сте1не међу првим пресудним елементима јесу њен петрографски састав и о-пшти физички склоп. Одмак за тим долазе и њена свежина, њена хомогеност, положајни односи у природи и т. д. Општински је Суд недавно формирао једну комисију, састављену од г. г. Директора Техничке Дирекције, његовог помоћвика и писца ових врста, са задатком: да стручво прегледа камеволоме, који вуде, или су већ дали београдској општини материјал за улице, као в да постави основе за будући пријем тога материјала. Једна од првих ковстатација, коју је комисија учинила, био је факат, да су у свима тим камеволомима или бар у масама, које се на односвом месту валазе, квалитет стене и њена употребљивост за техничко-саобраћајне циљеве тако рећи на сваком кораку променљиви и неједваки. Највећи број еруптивних жица, грамада 1 , купа и других облика појављивања стена у тим каменоломима не задржава своју физичку природу у потпуности ви ва врло малим растојањима, по који пут ни на даљини од веколико метара, И тај појав чини за ову индустрију велику невољу. Иначе стене из прегледаних каменолома могу се разврстати у ове групе: I. Гравитолике стене: 1. Гранити: Брњица, Буковик, Цезлак. 1. Дијабази: Вишаград, Јабланица. II. Трахитолике стене: 1. Базалт: Младо Нагоричино