Beogradske opštinske novine

Страна10

— Општинске Новине

2. Риолит: <Кади«а Лука, Славмовица. 3. Кварцевити амфиболски аидезит: Д. Врбава. 4. Трахит: Џеп, Момин Камен. 5. Дацит: Заграђе. Гранити еа два меота оиога списка (Брњица и Буковик) у главном су обичниу биотитски гранити. при чему се брњички одликује великим обиљем кварцних громуља (р 1 а ц и е з >. Цезлачки п>ак гранит садржи један нироксен и плагиоклас с 1нешто мање етарца и спорадичног биотита; иначе је он врло интересантна појава како по времену ерупције (млађа серија) тако и по значајним пантљикама фелдспата, иоје му смањују хомогеност « т. д. У дијабазима су главни састојци један црни пироксен (аугит) и плагиоклас и они овојим рас поредом чине стану врло пркмамљивом за око. Базалт је готово потпуно једри агрегат аугита и плагиоклаоа с понеким зрном оливина; риолит је врло кварцбЕМТ (дихексагонални кварц) и ^изразите исрфиричне структуре, а амфиболски андеаит из Д. Врбаве има потпуно андезитску природу. Трахиггске пак |Стене из Џепа и Заграђа разликују се још највише по м.и1кр01структури. Иначе наш ред представља уједнО' и градацију њихове техничке вредности за саобраћајне циљеве. Значајно је да у појединим од ових места 1 постоји на истој ст-ан1И по неколико е^сллоатационих предузећа, ма да с врло неједнаком техничком вредношћу одно-аног материуала. Тај је случај у Јабланицга, Буковику, Џепу и т. д. Свуда су ту и врло бли-ски блокови неједнаке свежине, нејднаке кохезије, алтерирани у разној мери и с унутрашњим лучењем разног типа. Чак се и не цепају подједнако лако. У обом погледу интересантна је нарочито стена из Заграђа, која се, и ако по употребљивости за саобраћајне циљеве не стоји на коме предњем месту, одликује највећом поГодношћу за. цепање (коцке, призме). То је ваљда и био- узрок, да се њени власннпи одлучили на. експлоатацију баш ове стене, и ако- је њикобу пажњу могао привући много бољи материјал с мноштва других места наше земље...

* Индустријска предузећа на о!вим местима (неједнако су организовала рад. У Цезлаку се цепање камена врши врло рационално и нарочитим машинама (сечкама), које покреће електрична снага; ту су и радници с извеоном стручношћу. У Заграђу (на Руднику) стенз се у два каменоло.ма такође цепа сечкама, које покрећу мотори; у једном од њих (Ст. Кошутић) подигнута је и жична железница за свлачење израђеног материјала до угриновачке железничке станице. Нешто слично монтира се већ и у Брњици. Иначе у свима осталим обрада камених блокова и израда коцки и призама врши се људском сна.гом и обичним, ретко нешто вештијим радницима; алат при том сасвим је прост: длето', кл1ин и чекић. Интересангно је при овоме да су ове експлоатације предузете било на посве случајним местима, онде, где их је неко некад започео 1 , или у опште без дубљег проучавања саме стене и њених положајних оеобеноети. У неким местима саоЕим без разлога припрти су каменоломи или чак ,и инсталације за обраду за по неколико десетина, па и стотина метара при врху брда, на изванредно стрмим падигнама, литицама и т. д., и ако је несумЊиво да би мало дубља и стручнија студија стене и њених лежишних прилика дала предузећу исти материјал и на' много нижим нивоима и под много повољнијим приликама за експлоатацију. Пример су за то: Брњица, Вишеград, Кадина Лука и т. д. То све стоји у тесној вези с чудним фактом да је готово 'ова ова индустрија у рукама предузетника, без веће стручне спреме 'баш из оних наука, које за ову индустрију имају примордијални значај. Па ипак и та таква организација и та таква продукција не би у већини ових меета ни тако постојала, да нема главног потрошача шиховмх производа — београдске општане! Њена сарадња на подизању ове индустрије !и значајна је и очевидна. То јој мора признати сваки грађанин и пријатељ... Беог.рад.