Beogradske opštinske novine

Општинске Новине

Страна 11

др. Димитрије Коњевић План сузбијања туберкулозе у Београду*)

Начело. Познато је да просвећен и пажљив туберкулозни болесник није иикада опасан по околину. Оеасан је болесник непросвећен или ако 1због сиротиње живи у тескобној породици, радионици и т. д, — С тога је проблем социјалне туберкулозе у ствари чроблем туберкулозе сиромашног сталежа. Тај сталеж треба чув-ати од заразе а његовим болесницима омогућити бесплатно лечење код куће и јефтино лечење и боравак у санаторијуму. —• Тако је тај проблем схваћен у културним земљама где су у свима већим градовима (Немачкој, Швајцарској, Француокој) подипнути диспанзерл и општинска народна санаторија. —• А тако тај проблем треба схватити и код нас нарочито. Да би се могло успешно сузбијати туберкулоза у Беогрвду потребно је: I. Створити туберкулозни катастар вароши Београда, т. ј. изнаћи и регистровати све туберкулозне болеснике и истовремено извршити следеће класификације: 1. По тежини: Туберкулозне диспозиције. а. Лака оболења. б. Тешка оболења. 2. По заражљивости. Отворена туберкулоза (оа бацилемном). Затворена туберкулоза. 3. По професији. 4. По материјалном стању и станбеним приликама. 5. По начину живота (алкохол, дуван, одмор и т. д.). 6. Распоређај по квартовима и улицама. И. Диспозиција болесника. 1. Заражљиве учинити безопасне по околину: а) Упућивањем и шоуком; б) Где је нужно материјално помоћи {ностеље, рубље, пљуваонице и т. д.) да се болесник сепарира (изол У.! е у фамилији); в) Забранити им оне послове где би могли бити опаони за друге (пекар, месар, фризер, келнер и т. д.); г) Стално их * Др. Димитрије Коњевић издао је пре неколико година једну стручно-популарну студију о туберкулози Београда, у којој је дао детаљан извештај о раду и акцији Београдског Антитуберкулозног Диспансера. У данашњем броју „Општинских Новина" дсшосимо дредлог г. Др. Коњеиића о плану сузбијања т.уберкулозе у Београду.

контролисати; д) Шиљање у изолану, санаторијум, болнице. 2. Туберкулозно диспониране чувати од оболења, поуком, сунчањем у сунчалиштима или вештачким сунцем, шиљањем у опоравилишта, туберкулинизацијом и т. д. 3. Туберкулозне болесне пошто се утврде терапеутске индикације лечити их специјалистички у општинском диопанзеру или амбуланти, или их код ;куће лечити преко оиштинских и школских лекара, или пак по потреби упутити у санаторијум, болницу, изолану, опоравилиште. III. Омогућити широком грађанству: 1 . Стављање ране почетне диагнозе на туберкулозу, стручњачким клиничним ирегледом, серобактериолошким, рентгенолошким (у диспанзеру или амбуланти). 2. Одређивање имуно-биолошког стања (динамике) болести и одговарајуће терапеутске индикације. {Лошто се највише чини штете шаблонским лечењем). IV. Поучно пропагандистички рад. Усмено, јавним предавањима, нарочито по школама и творницама. Пиомено летацима и кратким концизним брошурама. Све оно преко лекара диспанзер-а и општинских и школсмих лекара. У ту сврху треба основати: I. Централну станицу за сузбијање туберкулозе у Београду са шефом општинаким фтизиологом, као саветодавним органом шефа општинског санитета у .онима питањима комуналне туберкулозе. Он ће одржав.ати сталну везу и еарадњу са општинским опоравилиштима, санаторијума и болницом и биће шеф антитуберкозног оппп инског диспанзера. Водиће прооветно пропагандистичку акцију. II- Антитуберкулозни диспанзер града Београда са амбулантом, лабораторијумом диалностичким рентгеном, уређењем за вештачко сунце и т. д. са шефом фтизиологом, помоћним лекарима, лаборантом, болничаркама и сестрама походиљама — персонал може бити у почежу најпотребнији а после се према обиму рада попуњава. Задатак: и з н ала ж ењ ^ болесника уз при-