Beogradske opštinske novine

Стр. 38

Општинске Новине

Д-р Марија Илић ^Методе рада савремених општинских и народних библиотека

Нови путеви, коуим су -пошле савремене научие и иародне, еарочито градске библиотеке иду за тивд, да обухвате најшире масе, да пробуде љубав прсма књизи тамо, где је уопште :није било, или :пде иије била дов^ољно овесна, да служе народу у целини ширећи умно и душевио благо човечанства преко књиге. И еамо питање отварања ноник библиотека не првпушта се више случају, оно добија и облигаторну, замонску форму. Овде је доста споманути Чехословачку републику, која је уз ову велику разграњеност народннх 1И научних библиотека — донела 22. јула 1919. овој знаменити закон о библиотекама, према коме су све општине рспублике обвезане, да оснују и одржавауу народне билиотеке, чиуи ће садржај достојно служити великом циљу: ваопитања, образовања, забаве; које ће допринети духовном буђењу С1вих слојева народа, подивању његове душевне и моралне снаге, опћенитости културе, јачању народне свести. Одлучни мотнв код доношења закона било је уверење, да ће се баш путем општинских библиотека, које у густој мрежи обухватају целу државу, гаостиЈии максимални уопех. Закон је постао предметом поштовања у целом свету, а сами га Чехословаци сматрају овојим најсретнијим законом. Број онштиеских библиотека попео >се у Чехословачкој на 15.355, док укупви бро-ј књига у тим библи10текама износи 5,444.884. У читавом развоју рада савремених библиотека испољују се три момента, који се један с друшм 'иснреплићу. Први и основни моменат то је распрострањење, које иде за тим, да уведе библиотеку у широку струју општих 1социјалнокултурних настојања. Поводећи се за оном: „Ако гора не иде Мухамеду, иде Мухамед гори", библиотеке нису више затворене уста«ове у којима библиотекар стрпљиво '»счекује читаоца, оне су постале активне организације, ко'је читаоца неуморно истражују, испитују и проучавају њепов укус и његове потребе. Из првог принципа проистиче други: Кад је већ једном библиотекар изашао из отоје улоге аутомата за издавање књига, или учењака, који има у виду само књиге као такове и стоуи по страни од целокупног живота и његових потреба, кад је постао ооцијални радник иар екселаес, ступио: у читалачку масу, упознао разноликост њезиних интереса и потреба, уверио се, да интерес читаоца 1према књизи зависи од његова социјалног положаја, професије, прешао је библиотакар од ирин-

ципа издавања књига у маси — принцнпу диференцираног рада по групама употребљујући према свакој оделитој групи специјалне методе рада. ,,Рад по групама" води са своје стране трећем моменту, моменту личног руководства; библиотекар, који је проникао у оврху и задаће читања, не ограничује >овој рад на просто издавање књига, он га распростире на целокупни пут књиге, на сав 'процес и на саме резултате читања. Да пожње усиех, да доиста протури књигу у масу, да је научи читати и тим приса'едини великом делу изградње читавог соци јалног строја, библиотеке су на својим новим путевима 1изградиле « посебне методе рада, које су у пракси показале најбоље резултате. Овде спада: — Обавештавање читаоца, и програм домаћег читања, консултацијони часови, коикурои за најинтересантнију књигу, за најбољег читаоца, вечери читалачке критике, рад са децом и радницима, рејонске и путујуће библиотеке, организација пропаганде књига од стране самог читаоца, предавања Интересантно је поближе разгледати ове поједине методе рада, па бар и у најкраћим потезима. Обавештавање читаоца, програм домаћег читања и консултацијони часови. Да корисна књига не би остала лежећи на полицама библиотеке, да би што потпуније испунила своју задаћу, библиотека обаеештава све организације о 1књ1игама, брошурама, па и самим иојединим члаицима из разних ревија, који спадају у круг интереса односие организације; младе се мајке обавештавају о свим књигама, које им библиотека може ставити на расположење, а у којим су садржане наукориснија упутства о нези и одгоју детета; у самој библиотеци се оваки месец излаже објава свих нових књига, као и књига, које се односе на извеону актуелну тему. Да би посетиоцима што више изашле у сусрет, библиотеке организују специјалле коноуолтацијове часове, да.ју читаоцима сва могућа обавештења, савете и директиву шта и како да читају, састављају им програме домаћег читања, који се и штампају и разашиљу свима читаоцима, који могу доћи у обзир. Програми се израђују у лепом и укуоном облику у виду мале књижице, која већ и својом спољашњом опремом буди 'интерес код читаоца, а садржи податке о неколицини главних дела једног извесног подручја. О књига-