Beogradske opštinske novine

Општинске Новине

Стр. 37

2,420 клг, Хуја 0,344 2 км, укупно 5,668 км 2 ). По с,воме простра-нству, Београд ће одповарати ве; личи'ни престонице једне моћне државе (Загреб има 66 'км 2 , Љубљана 38 км% Софија 26 км 2 , Будимпешта 194 км 2 , Варшава 121 к>м 2 , Берн 52 к:м 2 , Цирих 45 км 2 , Жемева 18 км 2 , Беч 278 км 2 , Кошенхаген 72 км 2 , Берлин 878 км 2 ). Што се броја стаиовништва тиче, ту треба рећ« да је иостис од 15 априла о. г. обу■х^ватио највећи део ;проширене територије. Па ипак, непописани део и прираштај у 'потисаном делу :МОгли би ламо да ивнесу око- 25.000 становника, тако да ће се укупан бро-ј станов'ништва Великог Београда заокружипи у овом 'моменту ио нрилици равно на један чтврт милиона. 0|пштина Београдока ће несумњиво предузети мере да се утврди тачан број становника на непописаној територији иовог Београда. 3) Посебне користи (и јавне и приватне) •од овог утврђења и проширења атара Бео■граДске онштине (и овом приликом треба нагласити да се ради И! о утврђењу граница •које су биле несигурне и о њиховом проширењу), огромие су. Неке смо већ .наговестили, о многима се не може овде говорити. Аши није суеитно навести бар један део њих. По овом Закону настаје 'права и исШивска 'могућност за -меродавне ф,акторе да дају пра®ац даљем грађевиноком развитку Београда, да уреде и укалупе његово техничко развијање. Примери зидања без реда и без обзира на хигијенске пронисе у непосредној околини Београда најбоље ће показати досадашње грешке. Затим још нешто. И до сад, кад околна територија није потпадала под Београд или му је сумњиво и спорно припалада, Беотрадска опш |Тина је морала намиривати колективне -потребе околних становника и припомагати их у намиривању индивидуалних потреба. Она је саобраћајем везала била нека од тих места, она је давала оаветлење и воду њиховим становницима, она је понегде калдрмисала улице и уредила приступне путеве, она је чак и школе подизала (на пр. огромна шко-

ла на Душановцу ван њене територије) и т. д. Порески обвеаници Београда плаћали >су и плаћали би и даље све то да овај Закон није донесен. Један читав низ оваквих користи М'Огао би се још .овде навести: и користи за Београд и његову Општину, и за Београђане, и за становнике насеља која улазе у атар Великог Београда. Али ћу ја, као статистичар, навести само једну. Све до сад није могло бити ни речи о иуном развоју општинске статистике. Број становника се знао за једну териториј.у, домашај кретања становништва за другу (према подели на парохије и протипрезвитерате, број болести и фрекванција болница за трећу, број превозних средстава, иступних дела и т. д. ва четврту (према теришорији Управе града). Како су се овда сви ти подаци могли сабирати и доводити у везу? Како је могао број порођаја, на пример, ;са уже територије бити супротстављен броју становништва са шире територије? Каива ће испасти та релација и тај релативни број? И.како онда да се рачуна најелементарнији! статистичко-демографски податак густине становништва? Поред тога се није могло ни помишљати на организацију посла око пријаве становништва и вођења регистра завичајника кад се територије Управе града и Општине града Београда нису поклапале, а ова поеледња чак није ни била позната. И шта да ее ради са оним члановима Општине београдске којисустановали у „предграђима" (а тих је био огроман број). Да ли њих назначавати као присутне или отсутне из Београда? И једно и друго решење било би према садашњем стању ненравилно; једно би било противно праву, друго факту. Овим Законом су отклоњене многе сметње пуном и снажном развиггку Београда на свим пољима. Општина београдска добива њим моћно средство за своје даље акције, али једновремено и један низ крупних и значајних задатака. Треба веровати да ће их она и иолуиигпи .