Beogradske opštinske novine

Општинске Но вине

Стр. 4-1

достутони начин — с главним клаеичаим писцивда и НјИховим делима. Да се боље схвати! дечији укус и упознају њихове жеље заводе се и сталие „шкрабице за пиома". У њих деца у овако доба могу 'апуштати 1 ^своје иисмене примедбе, тражити саопштења по најразличитијим јпредмети.ма. Питања су разна, којл често данима муче децу: и како је то Бог створио овет, како су дошли људи на земљу, зашто је по!једино лице, које сусрећу читајући разне фантастичне, или хисторичке ориче, поступило баш на онај извесни начин, а не друкчије. — Читаво шаренило у ком се човек мало па мало разабире и уверава се, да није пољана украшена једнообразним, већ врло разноликим цвећем, које овако по себи преставља оделиту личност, нови мали индивидум, који тражк посебно решење;, посебну пажњу Међу децом организује се и посебна група, „млади пријатељи библиотеке", који библиотеку у њеном раду помажу на све могуће ■начине. О-ни -суделују и код приређивања концерата и код израде програма. Исто се тако стварају посебни ,;кругови", који се деле на старије и млађе. Старија се групи дели на секције: драмску, историјску, биолиотекарску, уметничку. Она приређује и самостална нредавања, узима активни удео у читавом животу библиотеке: помаже код класифицирања и издавања књига, суделууе у њеном политичко-просветном раду, саставља списак књига, које се препоручују као особито корисне и вредне, пропагира међу својим вршњацима М1ишљење о књигама, ириређује изложбу књига, израђује плакате, саставља и бира лозунге. Како и деца имају — управо као и одрасли — своје „теме дана", како су журнали важно средство политичко-тгроовет.ног рада, мно1ге библиотеке заводе за децу ,,даске последњих догађаја", праве недељне „зидне" нов !И1не и то било на тај начин што на великом картону леие разне изреске из свакодневних нови-на, или се пак из општег материјала прави ексцерпт и извешава под насловом: „Што је и1нтересантно у дневним ноиинама". За овај се посао оснивају међу децом и посебни „редакциони колегији" од 3—4 лица. Да би КЊИЖН1И састав библиотеке што боље одговорио дечијем потребама и укусу, књиге се купују тек након тога, што је дечмји укус проверен, воде се разговори са децом, врше испитивање преко шкрабице за писма, на вечерима читања, осим онога, који чита, присуствује још једно лице од стране библиотеке, које по изразу дечијег лица, кретњама суди ефект читањ-а. Како смо већ напоменули, овде је било м-огуће тек најкраћим начином дота|ћи се појединих метада рада с децом. Стоји ван сваке-двојбе, да се деци и на овом пољу мора посветити највећа пажња, јер велики број деце већ сама по себи воле и траже књигу. Кад

кемају оно, што одговара њиховом добу, онда читају „по контрамарки" оно, што стоји над њиховим добом и што касније веома често штетно делује. * Наравно 1 , да с овим нису још ни из далека исцрпљене све методе рада савремених библиотека. Огромна је улога савремених би1блиотека на ликвидацнји аналфабетизма, овде је њихов рад сав сконцентрисан у томе, да се ке само боре против аналфабетизма као таквог, већ и да докажу важнаст читања; не само-да неписменог науче читати, већ и да га 1науче, да евоје новостечено знање искористи у практичне сврхе; да га упозори и увери о његовој лииној користи и практичном добитку. Исто је тако важан рад библиотека што га врше преко овојих путујућих помоћника, књигоноша, који залазе у удаљене делове града, тнорнице и разна предузећа и настоје да епретном агитацијом пробуде љубав према књизи. Они имају и своје специјалне песмице, у којим се велича књи1га и њено значење. С њима иду у крајње, тек насељене периферије, приређују концерте, забаве и постижу ■са овојим неуморним радом највеће резултате. На свечане дане великих књижевника приређује се изЛожба књига, пишчевих целокупних дела, као и свих дела и листова, којч су о њему кад били писали, што је не само добар пут за ширење љубави према књиви уоггште, већ и према националној књизи нарочито. Киндерфатер у једном свом лепом чланку о научним и народним библиотекама вели, да се чисто знанствне библиотеке, које би биле доступне само и искључиво учењацима и релативно малом броју њихових ученика не могу одржати, да би постале музеји. Циљ и народне и специјалних научних библиотека је у сталном и неограниченом служењу народу, у томе да буду надопуна школе, да траже непрестано све нове и нове методе, како ће створиги читатеље и оде где их још нема, или су тек у малом броју. * И ако се кн>ижни фонд наших библиотека не може упоредити са фондом великих светских библиотека, како смо га изнели' у ранијем чланку објављеном у „Опш. Новинама" од 15. јула текуће године, ипак је велики део наших научних и народних, па и градских, општинских библиотека снабдевен с толиким бројем књига, да им омогућује вел^ики и плодотворни рад. Колико су наше библиотеке допринеле ширењу и подизању културе лепо је запазио, како се цитира у ,,Народној БнциклопедијиГ, Богишић, који велики успех дубровачке литерарне делатности пре потреса од 1667 г. приписује заслугама дубровачких