Beogradske opštinske novine

Стр. 4 8

Општинске Новине

Научнахроника о Теорија н класнфнкацнја саврвмвнога града (Наставак)

Као што се види из предњег излагања, поставка о тачној класификацији једног савременог града није посао без претходне ,студије великог броја чииилаца који опредељују појаве у оваквом правцу развитка. К томе треба додати, да су с целим комплексом тих пит.ања у вези и сва законодаиства од чијег правилног нормирања зависи развитак и градова, као парочитихносилаца привредно-културног и социјалног развитка, и градског живља, као представника једног нарочитог менталитета. У данашњем веку грозничавог техничког развитка испушта се и кида често онај строги историјоки континуитет који је чита®им сплетом својих узрочних кретања одржаван све до појаве немирне садашњице. Нису ретка нзненађења што нам их пружа у овом погледу стварање чисто градских агломерација тамо, где строги истори , јски , посматрач узрочности не би могао наћи ни трага за такву еволуцију. И зато, што је све под ивненадним ударом брзога развитка, свако б« уонштавање на овом пољу рада било прекагло и штуро. Отуд свеопшти интерес модерних истраживача да створе што сажетији облик ове класификације. Да ли се можемо задовољити констатацијом, да су „градови места густо насељена живљем које се бави радом из области индустрије и трговине, везанДм машинском техником производње (колективном фабричном произеодњом), концентрацијом капитала и пролетаризацијом пољопривредних радника", како се наглашава обележје градова у социјалистичкој доктрини? Проф. Рожков је аналогијочм дошао до закључка: да .се градом назива такво насеље чији становници имају као главно занимање рад у области трговине н индустрије. Он је, на овај начин, сасвнм правилио истакао једну стварнију поделу која тачније обележава битност типичног савременог града с гледишта најбитнијег раднст момента. На том је основу и садашње законодавство у Русији које у категори.ју градов.а уноси она насеља која имају најмање 1000 становника, али под условом да се чисто сеоска привреда у таквим насељима не јавља у већем броју од 25%. Но, овим се .град не обележава као многољудно насеље и тиме губи једно своје значајно обележје. Било би довољно у селу настанити неку фабрику, завод или мануфактуру са 250 радника (рачунајући по 4 члана на породицу), па да то село постане град или насеље градскога типа. Међутим 1 , таква насеља могу остати унек на ИСТ01М сггунњу величине која им је, по закочодавству, дала право .на зв-ање вароши, и без

потребног обележја једног типичног градског проблема. Према томе, оваквој класификацији недостаје опредељење стенена насељености. Из целокупног набрајања покушаја да се градови ставе у одређену класификацију излази велика замршеност задаће, која је изазвала велику литературу из те области. Ни једна теорија не исцрпљује у свимв потребним поЗединостима ово питање. Једна се приближује тачности, друга узима у расматрање само античке градове, трећа узима малопроизводно мерило у еоцијалном смислу за дефиницију, као: естетско, субјективно-психолошко, материјално (по коме је град густо насеље раздељено улицама) итд. Једном речју, досадашње дефиниције не садржавају потребну једно1образност за градове свих категорија и предела и, друго, што једни и исти градови по својим функцијама улазе једновремено у неколико група. Има градова који су једнојвремено: крупно индустријаки, морска пристаништа, речна пристаништа, путна раскршћа, железнички чворови, седиште главне војне снаге, централе администрације и главних школа. У научној литератури сусрећемо најразличније норме з-а обележај како привреднопроизводних градова уопште тако и оделито чисто индустријских, трговачких « трговачкоиндустријских градова, при чему се, у већини случајева, предлаже један и исти шаблон за градове свих држава а где-где и свих епоха. Јасно је, ипак, да -се ово питање мора расматрати на основу статистичких података за сваку народно- привредну јединицу и сваку епоху одвојено. Јер, једно насеље сматрано као привредо-производни и индустријски град у једној држави може имати еасвим другу класификацију. у другој. Пре свега, поставља се питање: по каквом се критеријуму има да разликује један привредно-производ.ни град (чисто економски) од града који не спада у ту категорију. Овде мог-у бити два мерила: 1) годишњи трго.ва.чкоиндуетријски обрт који пада на једног житеља, и 2) односни бро ; ј лица која се баве индустријом и трговином у виду оеновне поофесије. Потребно је, на основу ових двају мерила, поставити одређене норме за трговачкоиндустријске градове. Руски урбанист, Шанскиј, на основу проучавања живота у неколико стотчна индустоијеких и трговачких градова у предратној Русији, предлагао је овакву таблицу прорачуна: