Besede dra Mih. Polita-Desančića

један мађарски државник тако мешање проузрокује, то jiorv себи само тиме проттмачити, јер се то мешање није збино против Порте j хатар Хришкана, век за Портт а протпв Хришкана.“ „Но баш тако мешање у корист Порте, може донести до неких посњедица. које потребују објасњења.“ „РеФорме гроФа Андрашија нису истина ничег новог донеле. Ко познаје генезу париског уговора, знаће добро, да је побољшање стања Хришкана у Турској сачињавало IV, тачку гаранције у прелиминаријама и да је Порта усњед тог принуђена била да даде хатхумајум. Пре двадесет година обекала је Порта исто тако све, као што то сад обекаваА ..Али где је јемство за изведење? Да ke се са реФормама гроФа Андрашија променити стање Хришћана, то тешко когод верује, јер Турека као таква није кадра да промене начело својег господства, ако неће да доведе у опасност евој опстанак.“ „Него нота гроФа Андрашија има другу страну, које је оштрица баш против усташа окренута. Могло би се реки. Порта је примила реФормске предлоге, учинила је дакле заДоСта захтевима Јевропе. Ако пак усташи не положе оружја, то морају на то приси.вени бити. И у том смиелу инволвира нота гроФа Андрашија у себи век материјалну интервенцију у корист ПортеА „У одговору, који је дао пошт. гоеп. министарпредседник посланику Ернеету Шимоњију, рекао је, да се без саизвољења угарске владе интервенција збити неке. Тиме ваљда није речено, да се ипак интервенција може догодити еа саизвоњењем угареке владе. Угарски су листови већ обележили случај, у којем би таква интервенција нужна била. Угарека је у начелу против интервенције, али ако устаиак узме веће димензије умешањем Србије, то би интервенција била неодклоњива нужност.“

245

ИНТЕРПЕЛАЦИЈА 0 ОДНОШАЈУ ПРЕМА СРБИЈИ Г. 1876.