Besede dra Mih. Polita-Desančića

Портином. Њој је гдавна ствар да јој ведееиле припомогну да угуши тстанак, о реФОЈ)мама ;сад® мимогред говори. “ ~На треКе питање и ово је питање врло важно остао је г. министар-председник одговор тако реКи дл'жан. Ја ово врло појмим. У тако важној ствари као што је источно питање, где такн битни интересп долазе у обзир, нисам ни могао очекивати исцрп.вива одговора, таква одговора. којн би у сваком обзиру обавештења дао. Но ја сам само оно хтео што и у дипломацији бива." „У дипломацији има две врсте вештине: или много казати, а ништа не казати, или мало што казати, а све подразумевати. Опште је припознат парламентарни обичај, да у свима другим стварма, само у спољњој политнци влада не даје радо подробна обавештења. И ово је природно, јер у спољној политици сама влада по околностима удешава своје одлуке. Зато ее ја не чудим што велештовани министар-председник није дао подробног обавештења, али сам се надао да Ке бар што више наговестити. Г. миаистар-председник изволео је реКи да неможе за довољити моју радозналост. Допустите; ја нисам ставио питање из радозналости, а нисам га стапио ни ради Орбије, јер ја нисам посланик Орбије, већ посланик Угарске. Кад сам ставио питање, ставио сам га у интересу Угарске. особито њених јужних делова. Ми тамо доле на југу, Срби и Мађари, без разлике народности, бојимо се да каквом необазривом политиком мир не буде нарушен. (Кретање.) То је био узрок, што сам управио интерпелацију на г. министра-председника. Ми тамо доле хокемо мир по сваку цену. Ми смо век једаред етрадали, па нежелимо више. Велика је и онако невоља, још би нам требао рат само. За то сам ставио интерпелацију на г, министра-председника, да смо на чисто, хоке ли бити

■259

НА ТИСИН ОДГОВОР О ОДНОШАЈУ ПРЕМА СРБИЈИ.