Besede dra Mih. Polita-Desančića

Јер кад би то стојало, то би влада могла димну слободт са свим угушити, могла би забранпти иеелјшање, могла би ускратити путне листове, на послетку могла бии самоубијство забранити, јерја себи не могу да прет■етавим, шта се може тицати министра. кад ком угарском Србину дође во.ва да иде у рат да га Турци убију!‘ ! „Поштовани доме! У опште владају у Угарској и у тгарској штампи веома чудни појмови о неутралности. Кад се оно пре неког доба десила она позната афсра с Русима, угарска је штампа подигла читаву rpajv, тврдеРи да је Угарска тобоже повредила неутралност према Турској. Један знатан лист, ако ее не варам „Пешти Напло." позвао се шта више и на JVheaton-a због те повреде неутралности. Ја случајно имам при руци међународно право од AVheaton-a, али ■се у њему баш противно наводи од онога, што поменути лист тврди. Wheaton на име v свом делу вели ово: »les hostilites ne peuvent etre lojalement ехегсеев dans la jnrisdiction territoriale de Г Etat nentre. qui est l’ami commun, des deux parties. Cette exemption s’etend au passage d’une armee ou d’une flotte dans les limites de la jurisdiction territoriale, qui ne peut etre aisement consideree comme un passage innocent. tel qu’une nation ale droit de le demander a l’autre. Et meme si c’etait un passage innocent, c’est un de сез droits imparfaits, dont l’exercice depend du consentement du proprietaire, et qui ne peut etre force contre la volonte. II peut etre accorde ou refuse au gre de Г Etat neutre.« Wheaton дакле каже, да само оружаној војсци није слободно проћи кроз територију неутралне државе. 0 појединцима, о приватним људима, о својево.вцима нема ту ни спомена. Па све кад би неутрална држава и војску пропуетила кроз своју било би то само „непотпуно право. £! Што се неутралности у опште тиче, није ни нужно наводити ауторитете међународиог пра-

275

БЕСЕДЛ 0 ПОВРЕДП ПРАВА ГОIУНИТЕТА Г. 1876.