Besede dra Mih. Polita-Desančića

276

БЕСЕДА О ПОВРЕДИ ПРАВА ИМУНИТЕТА Г. 1876.

ва. кад за то говоре познате нсторнчке нињенпце. У америчком рату за ослобођење ишлп су Французи гомилама као својевољци у Амернку, а у грчком рату за независност било је својево.Ђаца из свпх крајева Европе. Па и сада има у Србијп легија 31ак-Пверова, има талијанска легија, има Немаца из Хамбурга, Ахена,. и т. д., има сврјево.ваца из многих зема.ва, па дотпчне државе не држе, да су тпме нарушиле неутралност. Дакле. што је у целој Европн дозво.вено. да је самоу Угарској забрањено ?“ „На послетку ky, поштовани доме, да допустим,. да држлвна власт може чинити, што јој је во.ва. Она. би дакле могла својим поданицима забранити оно, штоје у другим државама слободно; али што не могу да допуетим, то је: да се какво расположење државне власти, а у овоме случају министарска наредба. повратном силом употреби према оннма, који sa ту наредбу нису могли још никако ни знати. Затвор посланика Милетпка није предузет испрва због ве.тепзда)е, него из истог узрока, из кога, је и Корнел Јовановић у затвор одведен, т. ј. због сриеког зајма и намереног учешћа својево.ваца у српско-туреком рату. ТТТто је таква миниетарска наредба повратном силом употреб.вена против једног посланика. у томе налазим ја најетрашнији начнн вексације. Милетић није ништа знати о тој миннстарској наредби, јер јеиста изишла v званичном лнсту 4. јула, а Милетпћа су одвели у затвор ноћу између 4. и 5. јула. Он дакле није могао у Новоме Саду знати. да је нешто кажњиво, што се у тој миннстарекој наредби означује као кажњиво. а што је у целој Европи дозво.вено.“ „Врло поштовани г. министар-председник рекао је у првој седници, да је та ствар законнтнм начином и путем законптих органа текла, и да друкчије није ни могла тећи.“