Besede dra Mih. Polita-Desančića

БЕСЕОА 0 ПОВРЕДП ПРАВА ИМУНИТЕТА Г. 1876.

277

„Слободан сам да приметим врло поштоваиом министру-председнику. да се у тој ствари није баш тако законито поступало. Господнн мннистар-председник лризнао је у имунитетном одбору, да је ради затвора Милетићевог послао брзојав новосадском великом жулану. Слободан сам да конетатујем чињеницу, да није ни кр. државно одветништво ни кр. судбени ето у Н. Саду судски реквирован. Затвор Милетикев извршен је на прост брзојав министра-председника. (Еретање.) Поштовани доме! Ја кутим. Али поеледице од тога могу бити ужасне. кад лична слобода посланичка зависи од брзојава миниетровог. (Велико кретање.)“ „Поштовани доме! Имунитетни одбор није прихватио миш.вење судова, да пмунитетно посланнчко лраво за време Ферија саборских не важи. Али је имунитетни одбор пропустио да изрази своје негодовање о том, што су ее судови подухватили да суде о нечем, што не спада у њихову компетенциј} г . Питање, да ли имунитетно право за време Ферија важи или не то питање било би у свакој другој држави спорно, само не у Угарској. Знамо да је имунитетно право прво узакоњено у Француском уставу од год. 1814. Тамо налазимо у погледу имунитетног права и његове важности израз: »pendant la duree de la session.« У немачким државама, које еу подражавале том Француском уетаву и имају подобан устав, преведен је п коментиран тај Француеки израз час са „за трајања седница 1! час са „за време заседања сабора.“ Само има у саксонском уставу од године 1821. коректан израз за то. На дотичном месту устава вели се: „Оталежи уживају како скупа, тако и појединце потпуну личну неповредивоет за тр ај ањ а саб о ра.“ Управо се друкчије не може разумети онај Француеки израз, ако имунитетно право нећемо да учинимо илузорним. По старим угарским законима нема у том обзиру никакве