Besede dra Mih. Polita-Desančića

278

БЕСЕДЛ 0 БОВРЕДИ ПРАВА ШIУНИТЕТА Г. 1876.

сумње. 3 етаро време био је угарскн посданпк sacrosancta persona, света неповредпва особа. Јер сваки атентат против његове дипне слободе, а нарочпто затварагве посланика бпо је actus majoris potentiae (наси.ве већег реда), на што се тада одређпвала смртна казна. И по самом свршетку сабора Вмао је пос.ганик salvus concluctus (с.гободан повратак) п био )е .јодг негсо време неповредивЈ' .. Нема дакле сумње, да је имунитет у Угарској законито постојао и да је увек, па п за време Ферија. респектован. Али у том погледу не може бпти нпкакве сумње ни с тога, што је у зак. нл. 12: 1867. имунптетно право за делегате са свпм јаено одређено. Кад се то право не би уједно односпло п на саборске чланове. то би поетала та апсурдноет. да се делегат као такав не може, али као саборски поеланпк да ее може затворити! (Веселост.) У новпје време пмалп смо много случајева. као случај ; Слухе, Халере и т. д.. где су судови чекали док се сабор не састане, па су тек од њега искали, да им ее посланнк издаУ „Допуштам, да може бити случајева, где еуд може чекати док се сабор еастане. Али то би самоонда могло битп, кад би се догодио злочин in flagranti, на делу. Бпло би на пр. врло природно, да ее одмах затвори посланик, крји пуца на човека. јер се бојати да fee и на друге пуцати. Исто је тако, кад би ее ко ухватио in flagranti да буни, потетрекава на буну или покушава да чпни та кажњива дела. Али еве то није био случај код Милетића. Милетик је епавао, лежао у постењи, кад еу дошли да га затворе. (Омеј.) Молим, злочин in flagranti не може ее у сну учпнити. А у том случају, кад нема злочпна in flagranti, има влада етотинама сретстава, да зло предупреди, те јој није баш нужно да вређа поеланички имуннтет." „С тим је у свези и оно начело, што га је иму-