Besede dra Mih. Polita-Desančića

са једном другом велесилом, која такођер агресивно напред ступа према дољњем Дунаву и Балкану. Ово сачињава обртну танку у иеточнрј политици, јер она сила далеко већи уплив на хршиКацске народе имаде и аустријски уплив свуда истискива. Само још под Јосифом 11. споразумно поступа Аустрија са Русијом. алп после тог последњег .аустро-турског рата, аустријска политика на истоку постаје одлучно туркољубива. Tv политику знала је Ауетрија подржати под најтежим околностима. које су се на западу Европе збивале; шта више, кнез Метерних покушавао је створити коалицију. савез против Русије, али му ово нпкад за руком пошло није због заплета на западу. Тек кримски рат створи европску коалицију против Русије, не иницијативом Ауетрије, већ иницијативом Француске!" „Знаменити париски уговср после кримског рата, мислио је уредити стално одношаје на истоку. Но шта је могао бити смисао тог париеког уговора? ИТга се хтело са гаранцијом целокупности Турске? Шта се миелило постиКи тиМ. што је Турска примљена у европски концерт, у заједницу? На сваки начин гарантована целокупност Турске, хтела је да изрази неко европско иачело. неки европеки интерес: да оно важно земљиште, што сачињава главан пут из Европе у Азију, не сме бити заузето и присаједињено ни од какве велесиле. IHto је пак Турска примљена у европеку заједницјд могло је само тог смисла имати, да се Турека реФормама препорјди и да постане права европска држава. Но ово је била велика обмана. Турска ее није. могла реФормовати, Јер у Турекој верозаконска начела сачињавају уједно и државна начела. Што се противи корану, тб је противно и државној цели. Коран пак познаје само правоверне турске господаре, који уживају права, и бесправиу рају, која има само дужности 21

321

БЕСЕДА O ИСТОЧНОМ ПИТАЊУ Г. 1877.