Besede dra Mih. Polita-Desančića

’ii заштите v Аустрије против ovpe, која би могла дбћи ■са истока. Но како еад стоји источно питање, ово се показује као обмана. Можда неби постала обмана да нису били догађајп од г. 1870., који cj европске одношаје променили и Пемаику на савез са Русијом упутили. (Протуслов.ве.) Речено је у овбм п. дому, да је Аустро-Угарска са њених 800.000 војника требала повикати Русији да стане, и Руси неби били ушлн у Романију. (Гласови: тако је!) Но ја нпкад ничег наивнпјега чуо нисам. За цело онај, који је то рекао, никад није проучио источно питање. Ово ме опомиње на једну важну <ш>азу источног питања, Фазу, која- јако наличи на садањи положај у источном питању. „Год. 1828. кнез Метерних зауктао је и небо и зевдву само да састави коалицију, савез против Ру•сије. Но у том послу тако је страшно насео, даје морао шиљати гроФа Фикелмонта у Петроград да извини Аустрију због њеног понашања. А шта је био узрок да је Метерних насео ? Француска ни по што није се хтела снепријатељити с Русијом. Познато је шта је Карло X. рекао : ~Ја желим остати у иријатељству са Русијом. Нападне ли Русија Аустрију, то Ру радити по околностима. Ал нападне ли Аустрија Русију, то таки дајем заиоиест мојој војсци да маршира против АустријеА Разлика међу садањим и тадањим положајем у источном питању само је та, што на место Фраицуске Немачка ступа, иа да се покушала коалиција против Русије, за цело да би v Берлину био онај одговор, што га је дао Карло X. (Велико Кретање.)“ „Ја еам овде много слушао спомињати апсолутистичну Русију. Али о апсолутизму и конституционализму даје се много говорити. Но учењаци прилично се саглашавају у том, да је и апсолутизам бољи него варљива уставност, била она у Турској или другдар.

323

БЕСЕДА O ИСТОЧИО.М ИИТАЊУ Г. 1877.