Besede dra Mih. Polita-Desančića

324

БЕСЕДА 0 ИСТОЧНОМ ПНТАЊУ Г. 1877.

Хришћанским народима j Турској Јпиеује ее као j злочинетво, што они нагињу Рјсији. Но ја питам: јели се заузимала за њнх можда Немачка, пли АустроУгарека или v опште Европа? Па је ли се онда чvдити, да ти народи остав.вени од читавог света нагпњу Русији ? Може ли се ко чудитн ономе. којп ее дави, да хоће ваадуха? Ја сам чуо овде говорптп: та ниемо ми непријате.ви тих народа, нека буду слободнп., али cavio нека не ојдј Рјси. Ho ја знам да кад је пре две године уетанак v Херцеговини и Боенп ovkhjo. и кад још није било руеко-турског рата, кад cj се дакле ти народи сами за своју слободу борили, да је овде било исто непрпјате.Бство као и сад. ТТТта впше, врлоплеменити барон Пвор Кае рекао је ономад овде v парламентЈ, да су Хришћани усташи, који се боре, правн разбој ниц и. (Гласови : Право је имао !) Но ја велим, да сам ја мађарски племпћ, ја небпх никад тај израз употребно, јер мађарско племетво етекло је своје племићке грбове понајвише v бојевима протпв ТуракаА „Шта се може тим хришћанеким народима v Tvpској пребацити? Ја не знам друго него ону обману. што cv миелили да се могу сами ослободптп. Алп tv обману имали cv и Талијанци. Она изрека: „ Italia fara da se“ (Италија помоћп ће сама ееби) нпје се обистинила ни v Италији ни на Балкану п Талијанци нпсј ce размишљалн да приме помоћ апсолутпстпчне Француске, п да се ослободе, па тако неће се гш хришћански народи на балканском полјотокј размшп.вати да се рјском помоћи ослободе. Али ово не зиачи, да овп народп желе да се придрЈже Русији; они најволпју да постану евоји гоеподари, па кад већ не воле руску анексију, још мање маре за ауетријску анекспјуА ~Ја сам се доста бавио са источним питањем, па ја не иидим друге могућности решењу источног пптања већ да се створе мале хришћанске државе на ме-