Besede dra Mih. Polita-Desančića

Дана 14. Јануара 1878. дош.та је расправа у стаднум, да су државнц тужнлац и бранилац агогли своје говоре држати. Државно одветнпштво било је заступљено по дру Беку. Он је држао овај оптужбенн говор, који је по преводу „Заставе 1 ' овако гласио: Оптужба државног тужноца протпв Мплетпћа. ~Пре но што се упустим у набрајање појединих дата. која мотивују предлог казнп, нека ми још једном дозвољено буде. да ознапим оптужбену тачку и управљајућу идеју, коју је државно одветнпштво сматрало за пзлазну тачку при мотивацнјн )i деФинпцпји оптужбе. То је државна идеја, појам свете угарскекруне.“ „У смпелу атрибу.та те државне пдеје дужност је сваког графанина, да подппнп евако приватно деловање заједничким државним ннтерееима. Понаособеежеље поједпнпх индивидуа п народности, не смеју ннкад државу саму у нитање доводити. Пмалн смо већ прнлике, да у јужној Угарској упознамо крваце плодове таких тежња. После изравнања од 1867. г. и после спроведбе закона, којим је пзнађен задовољавајући модуе за поједпне народноети п за развитак њпховпх оправданих потражпвања, догодило се ипак. да су подхрањиване бунтовиичке тежње против закона и устава. а и против саме државе. Те претпвузаконите тежње добнле су одређенпјп облик, наиме' v деловању и rroјави др. Мплетића у Београду, где је крајем маја 1876. држао ону конФеренцију, на коју нећу да пређем. а да пре тога не пзложим, какав је почетак био овој парници. „Пре почетка српско-турског рата ирешло је по више добровољаца пз Угареке у Србију, којп ее касније скоро сви натраг повратише. Уељед изданих наредаба исти су при повратку своме затворени. Тако

ОПТУЖБА ДРЖ. , ТУЖИТЕЉА ПРОТНВ IШЛЕТМА.