Besede dra Mih. Polita-Desančića

се десило и са Ранковићем, који јејош 1875. год. прешао v Србију. те тамо био секретар генерала СтратимировиРа. Видећп. да за њега у Србији нема хлеба, вратно се натраг у Угарску, где је јула 1876. затворен. Предан је бечкерелком суду. Онде се пријавио, да га саслушају за неки исказ. Ту је онда изрекао. да је Мнлетић 3iaja месеца 1876. год. прешао у Београд и одеео v гостионици код „српског крал>а и , где је држан познати банкет. Ранковић је и то навео, који су од \ гарских држављана присуствовали у томе банКету, наиме: БошковиР. КасапиновпР, ВрањешевиР. Стева ПоповиР. Акеентијевић, Костић итд. Казао је даље, како је Милетић е одушевљењем нзрекао тоаст, у којем је обрекао помоћ Србијн од стране овоетраних Срба у познатој количини, у новцу и у добровољцима. Додао је даље, како је Милетић рекао, у колико би сметње на путу стајале остварењу те помоћи, онда ће се радити око тога, да'се произведе устанак (felkeles) ме!)у овостраним Србљима. Србију треба иомоћи, рекао је Милетић. Јер ако ова изађе као победилац из садашњег рата, ослободиће се и овострани Срби испод Монгола и Србождера. Споменуо Је даље, да се шаљу агенти у Банат, Бачку и Срем. да раде око устанка и ослобођења овостраних Срба испод Монгола, те да Банат, Бачка и Срем уједињени са Срби Јом подпадну иод Милана. Тај говор био Је повод каснијим агитациЈама у јужној Угарској. 11 „РанКовићев исказ осим тога састоји се још из Једног дела, који Је управо проДукт његова соиствена искустиаТ „ : Код бечкеречког еуда био Је заједно затворен са Корнелом Јовановићем, с коЈим Је живио у Једној одаји. Јовановић је том приликом много што-шта испричао Ранковићу. Он није до душе исказао имена оних, који беху на београдском банкету, ал из целог

ОПТУЖБА ДРЖ. ТУЖИТЕЉА ПРОТИВ МИЛЕТИВ.А.