Besede dra Mih. Polita-Desančića

сведоковог изказа види се. да је знао за њих. Ранковић је у исказу рекао, да је при томе банкету и више слушалаца било. Споменуо је Бајшанског. Јовановнћа. ТпмарчевиРа и ЋорђевиЈаТ „У исказу вели Ранковпћ да.ве, како му је Јовановић рекао, да је путовао по на.гогу Ми.тетпћеву, да му је Милетић дао карту ради легитимације. Јовановић му је казао, како је уништио карту ту. кад га је .Iујановић ухватио. Јовановић му је да.ве прпчао, како је Милетић био код кнеза српског на аудијецији. те том приликом на се узео, да ће од аустро-угарских Срба 20 —30,000 њуди прећи као доброво.вцп у помоћ Србији, а после да ће се знатна сума српског зајма такође пласирати у овостраном Српству. 11 „Тн искази Ранковићеви могу се за истините сматрати. Он у исказу своме спомнње ове оне, који су лрисутни били при банкету у „српскоме кра.ћу". Карактеристичио је, да су скоро еви пноземцп. Доказано је, да еу сви ИЈгеновани били у Београду, и.ш по некоји није умео посведочитп, где је био у то доба. Др. Милетић и сам признаје. да је крајем маја 1876. ишао у Београд својим приватним послом. ада ее и као публициета оријентира што бо.ве о тадањој политичној ситуацији. Каеапиновић је такођер бпо у исто доба у Београду. у стварима позоришта. Стева Поповић је исто тако бар крајем маја 1876. био у Београду. Бели, да није ни говорио еа Мнлетићем, а да би му се боље веровало, наводи, како већ дуже времена не живи добро е Мплетићем. Врањешевић изјав.вује, да не зна поуздано, да ли је баш онда био у Београду, јер ои често путује, ал тврдн, да и у томе случају није био са Милетићем. За Аксентијевића опет не може се доказати, да ли је у оно доба био у Београду, или у Осеку. Костић доказује, да је онда био на Цетињу, не v Веограду. То иосведочавају две еве-

332

ОПТУЖБА ДРЖ. ТУЖИТЕ.ВА ПРОТИВ МИПЕТ ИВ А.