Besede dra Mih. Polita-Desančića

доџбе; једна од цетињске. друга од београдске полицајне области. Мало се ложе полагати на аутентичноет тих сведоџаба, јер су обе каснпје издате, кад се једва то доказети могло. Детпљска сведочба издана је месеца еептембра: београдска опет вели, да крајем маја у Београду нист били ни Костић ни Стева Поповић. Мефу тим, Поповић је и сам признао и доказао, да је у оно доба био у Београду.“ „Из свега тога може се видити, да је Ранковићев исказ потпуно истинит у погледу евих оних особа, које беху присутне при банкету, јер откуда би он то све знао? Тек неби их могао онако у ваздуху наћи. Морао их je дакле видити. Каже, да их је видио у „српскоме кра.ву.“ Ранковић је споменуо и неке од присутних слушалаца. Па како се изјавише? Бајшански вели, да је впдио Мнлетића, да је био с њиме, ал да ништа не зна о банкету. Никола Зега изјав.вује, да је за Милетића чуо од Ранковића, али о банкету ништа не зна. Ранковић је јошт међу слушаоцима напоменуо п Ћорђевића Тону. Амо је погрешно прнзван Тона Ћорђевић, који се изјавио, да му о свему ништа није познато. При' суочењу еа Ранковићем, овај је одмах изрекао, да то иије онај Ћорђевић, којега он мисли. Да је Ранковић све оно измислио, што је рекао, неби се тако понашао пр'ема овом сведоку. Ранковић је иапоменуо још међу слушаоцима и Тимарчевића. Овај са својим бечкеречким исказом потврђује исказ Ранковићев. Вели, да је доиста био банкет, да је и он био слушалац као и Ранковић, да је Милетић у истини изрекао онај тоаст. Шта је даље било, не зна, јер је одмах после тоаста отишао.“ „Да је дакле банкета доиста било, доказаио је исказима ова два сведока. Јест, рећиће се, да је Тимарчевић свој исказ касније опозвао. На то имам приметити, да је Тпмарчевићу надлежаи само бечкеречки

333

ОПТУЖБА ДРЖ. ТУЖНТЕЉА ПРОТИВ МИЛЕТИПА.