Besede dra Mih. Polita-Desančića

да је љегово пгтовање у свези оа Мплетикем. Мнлетић порипе, да мј је дао карту. Не зна Јовановића из ближе. Morvlio је вели, да му је пре дао којом другом прплпком визитну карту.“ „Јовановић је сам пред 2 —3 сведока показао карту и рекао, да му је Милетић дао. Видак је био на вечери са Јовановићем код Мајинског. Ту му је Јовановић показао Милетићеву карту. Мајински вели, да је од вемере чешће устајао, те ишао да надгледа децу, дакле није видио у Корнела Милетићеву карту. Но при свем том нема еумње, да је Јовановић имао Милетићеву карту. Довољан је Видаков псказ. Да се радило о новчаним стварима. на што онда Јовановићу Милетићева препорука? Сам је Јовановић исказао. да је од Милетпћа добио карту препоруке ради. И j том погледу истинит је исказ Ранковићев. Јовановић је путовао по Бачкој и Банату. Цел његова путовања није могло бити само пласирање српскога зајма.“ „Јовановић је исказао, да није имао новаца, када се на иут кренуо: био је председннк одбора за скупл>ање прилога на српске рањенике и пребегле. По савету више њих, узео је од скуи.вених прилога пјтни трошак. Дакле да није било никакве друге цели, зар би се одатле узео путни трошак? Јовановићева тврдња већ није вероватна. Конклузија је, да му је Милетић саветовао, да од онога новца узме себи за путни трошак. Јовановићу се у толико мање може веровати, што је већ био осуђиванР „Јовановић је једаред осуђен због нарушења верозаконских обреда. Огрешио се дакле и о најсветије. Да је његово путовање имало другу цел, види се најбо.ве из исказа сведока Видака. Исти тврди, да је пред њим Јовановић говорио о пласирању српскога зајма и добровоњцима. Казивао је, да је Милетић приликом аудијенције у кнеза српског обећао принети 200.000 ф.

ЗЗб

ОТГГУЖБА ДРЖ. ТУЖИТЕЉА ПРОТИВ МИДЕТИИА