Besede dra Mih. Polita-Desančića

533

БЕСЕДА ПРОТИВ ОКУПАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ.

те.БствЈ живи? (Тако је! са левице). Управо рећи. слобода и независност балканских народа, то је главни п животни интерес Угарске. Ја звам, да се на то каже: та ми нисмо неиријатељи тих народа, та и ми хоћемо њихову слободу и независноет, само то неТемо, да они буду оруђе у рукама Русије. (Тако је! са деенице). С тиме у свези недавно је поштовани г. министар-председник и ту Фразу изустио: да он није непријате.Б Славена, већ само Панелависта. (Тако и јесте! с деснице.) Допустите! Будимо на чисто с том ствари и немојмо се са речима играти. Могу ли се источним Славенима замерити руске симпатије? Питам ја: је ли за слободу и независност тих народа што чињено? Мени се чини, да се они. који тобож хоће слободу и независност тих народа. а овамо им замерају њихове симпатије за Русију, у кривом колосеку налазе. Док су ови на]зоди потиштени, нико се не брине за њих. нико се не заузима за њихову слрбоду и независност, ал чим ови народи скоче на оружије, да себи извојују слободу и независност, ту је онда таки вика: То је руско масло! По томе би морали ти народи у вечитом ропству бити, само да одстране од себе сумњу пријатељства руског. Онај, који је у невољи. тај прима помоћ ма од куда му дошла. И кад се нико у Европи не миче, да тим народима помогне, до само једини Руси, онда се немојте чудити, да ти народи са Русијом еимпатишу. Да су се Руси године 1849. окренули против Аустријанаца, за цело да би Кошут ту помоћ примио и не би се много предомишљао, да ли се тиме тобож слободоумној Европи замерио! Будимо само праведни према народима балканског полуотока и немојмо им оно у грех уписивати, што би иначе у одношају према Русији и сваки други народ, а камо лиједноплемени иједноверни народ чинио.“ „Но нама, мислим, може на поелетку равиодушно