Biološki listići

45.

haničan rad srca pretvara se u toplotu, koja se razvija trenjem krvi o krvne sudove.

Upravo veći hladnokrvnih životinja nema, Jer ı u onih, koje su takyima amatrane, temperatura Je viša od sredine, ı ako ta razlika može biti dosta mala. Umesto što delimce životinje na hladnokyne ı na toplokrvne, tačnije je delti ih na životinje 8a promenijivom i 3a meDpr omenljivom temparatnrom. Prve menjaju sv /oJu temper aturu prema temperaturi sredine, dok druge, sa čovekom, imaju stalnu temperaturu, nezavisnu od spoljašnje. Čovek u polarnim krajevima 106; ekvatoru ima istu temperaturu od 57", sisarı 89", tice 429. Razumljivo Je, da održavanje stalne temperature i Wedinama koje mogu imati razliku od blizu 100% mije tako laka atvar, ı da čovek mora imati pored vazličnog: načina odevanja, ı naročiti fiziološki mehanizam za svoJU ftermoregulaciju. Za čoveka i životinje sa stalnom femperaturom, za homeoterm ee, kako se veli u fiziolog1ji, stalna tem?peratura Je pogodba života. Znamo svi, kala nam se temperatura udalji od mormalne, «a ie to zmak poremećenosti funkeionicanja našeg organizma. Životinje umiru, kada im je temperatura tela poduže držana 50 iznad normalne.

Viši stvorovi, otpnuvši ae od pokormmosti spoljašnoj temperaturi. stupili su time na jedam viši stepen organske savršenosti, jer Je time. njihova potpuna aktivnost omogućena, besprekidno, bez obzira na godišnje doba. Ali, emancipujući 6ee na taj način, etvorena Je Jedna iogućnost više kobnom podleganju spoljašnjim uficajima, koja ne postoji za stvorove, koji su ostali podćinjemi spoljašnjoj temperaturi, Homeotevman stvor ne pokorava se spoljašnjem foplotnom čimioeu, ali ako wu avojoj borbi šustane za trenutak, tada, odviknnt od načina života svojih predaka, umire.

Izmedu tih krajnosti, životinja podčinjenih ı živofimja otrenufih uficaju epoljašnje temperafure, nalazi se treća vrafa, koja se fakođer ofrgnula od nasilja spoljašnje temperature, alı koja pretpostavlja ı kritičnim trenucima