Biološki listići

44.

despotski Jaram upornoj borbi, očekujući opet zgodan trenutak da primljeni jaram zbaci. To su sigari, koji prespavljuju zimu, »zimovnjaci«e — ako se može fako reći, u koje spadaju jež, mrmot, elepi miševi. ı t. d. Ničega interesantnijeca od romama borba tih stvorova sa fermičnim Činiocem.

Dok je spoljašnja temperatura iznad 15" mrmot se ponaša kao pravi homeoterm sa stalnom temperaturom od 9099 Padne hh rak temperatura ispod 15", tada organizam myrmota napnšfa borbn za održanje stalne temperautre. nspava se ı postaje hladnokrvna životinja: fo jest, njegova temperatura se upravlja prema temperaturi eredine, ostajući uvek malo viša od ove. Mrmot tada živi na račun svojih rezerva, pošto se pre letavoeičnops sna neobično ugojio, a budi se s vremena na vrem" i jede ono malo zimmice, što Je spremio u svojoj jazbimi. Uostalom, u letargičnom enu, njegova energetična potreba je vrlo mala. oko 8985 puta manja mego li za vreme bdenja, pa prema tome ı potreba hrane manja, jer |e istinita ona francuska posloviea: Ko spava obednje.

Ali ne treba misliti, da će se mrmot podčinjavati evimi prohtevima spoljašnje temperafure; jer ako ova spadne ispod 9" mrmot se budi, njeeova temperatura se naglo penje na 9705% ı on se bori svim mognćim sredstvima. za održavanje svoje stalne temperature. Ako je savladan, on umire kao pravi homeoterm.

Kao što se vidi, organizam mrmota dragovoljno «e stavlja pod sospodarstvo spoljašnje temperature, kara ovu ne ide daleko u svojim zahteyima:; alı kada ova pređe određenu eranicu, on |O] ae odupirž. Slično biva i aa ježem. i sa slepim mauiševima.

.%-

Rekli smo da je životni mehanizam skopčan odavanjem neke količine toplote. Ta toplota, bez koje se ne može biti, ı koja postoji u evih živih stvorova bez razlike, jeste fakozvana ftiziološka toplota. U životinja sa pro-