Biološki listići

Claude Bernard.

Claude Bernard bio Je fizioloe: danas njegovo ime oličava fiziologiju, kakvu nam je ostavilo poslednje stoleće.

Slavni francuski fiziolop nije bio od onih naučnika, koje su porodična tradicija i zarana otkrivene nasleđene sposobnosti upuntile bez okolišanja određenom polju rađa, na kome su se doenije odlikovali. Rođen od roditelia butgonjskih vinodelja 19. jula 1815., n Saint Julien. Bernax Je pryi put došao u dodir sa nankom postavši apotekarskim pomoćnikom u Lyonu, i odmah je posumnjao u njenu ispraVnost, našavši se u hramu empirizma i videyši avopa čenoga gazdu, ode čuyn sve ostatke lekova, za spravljanje terijake, leka sastavljena po receptu slučaja a nepromenljive lekovite moći. Njegove misli su, uostalom, išle tada ma drugu stranu, — ka pozorištu. Posle izvesna uspeha s mekim vodvilom na jednoj lyonskoj pozornici, Clande Bernar se kreće oko 1894. godine za Pariz, sa jednom tragedijom u pet činova, Charles VI. u svome prtljaeu, Preporučemn Saint-Mare Girardinn, Claude Bernard mu odnese svoju tragediju. Rezultat je bio da je kritičar savetovao Bernavda, “la se mane književnosti a da se lati kakva korisnija zanimanja. Nikada iskren savet nije učinio veće usluge nauci. Ostavljajući svoje dramske ambicije, Claude Bemard poči. nje izučavat! medicinu. 1894. postaje intern u Hotel Dion, slučajem u službi čoveka tada već istaknuta svojim radovima na fiziološkoj nanei, a čije je ime danas vezano za mnoga fiziološka otkrića. Reč |e o Magendieu. »Olaude Bernard i Magendie, veli Renan, bili snu u neku raku stvorenl1, da bi se sastali, dopunili ı nastavili. Magendie, originalan učitelj, antisistematičar, u doba kada je medicina živela o sistemima, Jedan od osnivača eksperimentalne metode, privuče svoga