Bitef

he nr iha VI)

uwe-detley j essen (ser viljem kejtsbi) dieter franke (prvi übica)

Christian grashof (drugi übica) peter ausi (kralj edvard IV) Johannes maus (ridar dov sluga) Usa macheiner (vojvotkinja od jorka) peter borgelt (ser robert retklif) harry pietsch (prvi gradanin)

heinz hinze (drugi gradanin)

günter sonnenberg (treći gradanin) rené höynck (princ od jorka) frank wattig (princ od velsa)

waiter lendrich (kardinal)

rudo If Christoph (gradonačelnik tondo na) lothar dimke (kristofer ursvik)

curt sperling (dželat) gerhard lau (lord larei) günter sonnenberg (glasnik)

günter margo, karl-heinz weiss (dva gradanina) heintz dietrich, Werner tornowx (dva monaha) er hard mar g graf (ser dzems Urei)

ralph borgwar dt (prvi poslanik) michael kann (drugi poslanik) hörst ziethen (treći poslanik) hans bergermann (četvrti poslanik) willi scholz (šerif)

hörst manz (vojvoda od norfolka) Christian stövesand ( vikač )

vojnici, gradoni i jedan lekar

prestóla parodica York, ocrtali su,

početkom XVI veka, Ricarda kao

preispoljnog nitkova. Niko manji od fhomasa Mora, koji je u to vreme hio podšerif Londona, dao je 1513, u svojoj »Istoriji kralja Edvarda IV i Ricarda III«, sledeći poríret: »Ricard hele zakopčan i čutljiv, izrazit licemer, spolja poverljiv gde je

Ricard Treéi je 'mozda najviše o spor avani lik u

život i smrt kralja ričarda 3

engleskoj istoriji. 'Jstoričari u službi dinasti] e Tudor, hoja je sa smrću Ricarda 111 ismenila na .kraljevskom

iznutra mrzeo. Uvek gotov da ljubi, gde je smislio da abija. Bespoštedan i svirep, ne uvek iz zie volje, ali cesto iz slavoljublja i svojih ciljeva radi, Prijatelj i neprijatelj imali su za njega isti značaj, tamo gde je nalazio korist za sebe. I nije pošedeo ničiji îivot, ako mu je smetao ...«

Ova slika preispoljnog nitkova, kralja u najjače izrazenom macchiar ellistickom duhu, postulila je Shakespeareu kao predložak za tragediju. Ta pesnička tvorevina rasmia je Ričardovu negativnu slava daleko i trajno izvan granica Engleske. Ricard je postao simbol nevaljalca, jednostavno nečastivog. I tako se on jos i dañas fumaci i uporeduje sa Hitlerom ili, tačnije: najveći politichi zločinac XX veka postavlja se pored Ricarda.

Za one koji miste istorijski, pogrešna su ne samo ova poredenja nego i prikazivanja istorijskih likova kao davala. U Ričardovom slucaju raspra oko istorijski tačne Riéardove slike kako je več pomenuto fece još od XVI veka.

Ko je bio Ricard? Da li je bio preispoljni nitkov Ui nije? Da li je übio mlade kraljeviée ili nije? Da li je imao udela u drugim umorstvima? Zar u ono doba apsolutističke moći nisu i drugi prilično olako rukovali nozem, sekirom i otrovom? Paul Murray Kendall, engleski ist aricar, napisao je 1955: »Ricard Treći Uveo je trideset i dve godine i vladao dve godine, mesec i 28 dana. Jedini jezik kojim je s uspehom mogao da se iskdze svetu bio je prosti i jasni idiom odvažnosti, a glavna tema koju je trebalo da izrazi nasilje. Za njega je život još u detinjstvu zapoceo nasiljem i z.avršio se u nasilju. Kratki raspón između početka i kraja priča o podvizima i teškoj službi, sa malo radosti a mnogo jada. Ako je i ciñió gorku nepravdu, ozbiljno je tejió i da cini mnogo dobra. Pa i u njegovim sumornim danima do kraja se sacuvala njegova veliko duino st. Ljudi nisu zaboravili kako je umro poslednji kralj iz dinastije York: kralj Ricard je abijen hrabro se boreéi, sâm, u najgušćem meteju svojih

neprijatelja .«

Prevod, odnosno dramaturgija za Deutsches Theater, koja je nastala u saznanju istorijske stvarnosti i u vidu politickih interesa današnjih gledalaca Shakespeareovog komada, nema lajnu ambiciju da ispravi Shakespeareu. Ali izbegava i svaku tendenciju da Ricardov lik moralno ocenjuje i osuduje. Na izvodenje politickih zakljucaka iz Ričardovog dr zanja, za današnje pravilno političko dr zanje, na

poredenje istorijskih stavova sa današnjima na to pozivamo gledaoca. Tragedija o » Životu i smrti kralja Ricarda Trećeg« prikazuje Ricardo vu borbu za krunu Engleske, prisvajanje kraljevske moći, razaranje sopstvenog aparata vlasti i, najzad, kraljevo übistvo, pod udarcima narodne vojske. Inscenacija pruza uvid u strukture i metode feudalne politike sile, u demagogiju, ucenu, laj i celi niz umorstava, koji komad stoga valjda priblijuju danasnjim » krimiš « delima. Pri tom se nikako ne dešavaju samo tragične sivari, kako je kritika s pravom naglasila; sigurno se ni u jednom tumačenju Ricarda 111 nije toliko smejalo kao u ovom.

leben

. Richard der Dritte ist die wohl meist .umstrittene Gestalt in der englischen Geschichte. Die Geschichtsschreiber im