Bitef

»signa« koje Cane vari rehabilìtuje i rekonstruiše , jesu putokazì na putevima ispravljanja boveka. Ta evokacija vrednosti na putevima memorìje, jeste onaj korak u nazad, o kome govorì Kereny, korak koji bini antìbki borac, da bi se potom bacio na budučnost.

Bogdanović

adonis ili

U pristupu Bogdana

Bogdanoviba ä* u njegovoj

graditeljske

mitologeme

ìzuzetno lucidnoj rehabilitaciji mìtske svesti,

arhaìbne ’forma mentis’, intelektualni put pristupa se preplìée sa intuitivnim putem inicijacije; tu je konačno i put same prakse dodira sa misterijom Materije. U toj sprezi, intuieija otvara puteve intelektualne spoznaje, a ona, sa svoje strane, otkriva, čuva i podstibe sve one ritualne elemente, koji se i dan-danas održavaju u kamenorezabkoj praksi, kao ostatak magijskog karaktera prvobitnog zanatstva, u prvim susretima boveka sa Materijom. Ta visesirukost metoda pristupa mitskim sadrzajima, ima analogiju i u heterogenosti arhaičnih materijala Ui znakova koje Bogdanović rehabilìtuje, rekreira. U osnovnoj, krajnjoj podeli, ti znaci se mogli podeliti u dve grupe: » uransku « i »telurijsku«. Uranskoj grupi, pripada najčešće osnovni oblîk-sadrzatelj, kao u sluëaju » geometriziranog « oblika Adonisa. U »telurijsku« grupu, ulaze upravo sadrlaji sadrzatelja : vegetatimi, krivoliki oblici.

No, sama praksa, dodir sa Materijom, vodi ga, molda, preminenciji telurijskog karaktera njegovog delà, nad uranskim. Adonis, kao mit o obnovilabkim moéima zi vota, kao mit pobede nad smréu, vodi nas takode onoj ideji arhaibne, telurijske ’forma mentis’, koja je u Materiji prepoznavala izraz neuništivosti zivota i slobode, jer je upravo opazanje pravilnosti ciklusa promene Materije, od nastajanja do nestajanja, i ponovnog nastajanja, uzrokovalo i kult Materije kao obeéanja regeneracije čoveka.

autorituali

Mar ioni

Ako hi se

stvaralački procesi mogli objašnjavati filosofskom termìnologìjom, onda se rad Tom Marionia mole kvalifikovati kao intencionalnost redukeiji fenomena, bez ostatka.

Deio Marionia karakteriše ne samo čistoća izlozenog, otkrivenog fenomena, veé i pravolinijski put intencionalnosti, Sto ga bini ìzuzetno markantnom figurom u panorami »konceptualne umetnosti «. Fenomen, koji se ovog puta »otkriva«, mole se oznabiti kao ìzlazenje iz » ovog « prostora i ulajenje u » drugi « ili »novi prostor«. Vpubenom u mit ske rituale, nije teško prepoznati u torn »autoritualu«, ako tako možemo rebi, unir er zaino izralena poire bu arhaìbnog boveka da izađe iz »ovog« svela, svela » iluzija «, i da ude u » novi« svet, koji se od doktrìne do doktrine, od tehnike

do tehnìke, oznabava razlibitim pozìtivnìm terminima, »apsolutnog«, » jedìno-stvarnog «, »originalnog« ìli » primordìjalnog « svela. Specificnost rada Marionia je u korišbenju onìh sredstava ìnìcìjacìje, koje mu prula gola hioloska pojavnost tela. Akcija, ritual, ponavljanje, kao i u alhemìjskom rìtualu, donosi promene jer i sama akcija deluje, kako sam autor kaze, »hipnotički«, stvarajuéi »prostor mašte«: » These vibrating actions and sounds are natural to the breathing and pulse of my body, they become hypnotic for me and create a fantasy space to excape in a psychic dimension«. Dakle fizibke pulsacije tela, vode ka nematerijalnom »prostoru fantazije «, u koji autor »beli«, označavajući taj prostor u terminima »psihicke dimenzije«. U kontekstu nasi h g eneralni h te za, u ovom dokumentu, treba podvuéi izraz »pobeći u«, koji, dakle, za nas ima simptomsko znabenje.

Lutar da, Lovrić

kosovski

Nije slubajno da je

kosovski mit osnovna,

mit

sre disna te mats ka inspirad ja i Meštroviba, &ao i Tubar de. Meštrović je stvarao oblike u koji ma su se s ticali i prepoznavali ideali

» jugoslovenstva «, pred prvi svetski rat. Tubar da je »Kosovskim bojem« stvorio zastavu nove Jugoslavije. Kod M estro vića, u ideologizaciji Vidov danskog brama, Marko Kraljević je središna figura, jer je upravo otelovljavao mesijanska oëekivanja i nade. Naime, Marko Kraljević je samo jedan od ni za evropskih varijanti osnovnog, egzemplarnog mita o boga ili heroju »zlatnog doba«, koji bdi vekove, da bi se na kraju ciklusa »zia«, panavo pojavìo na cela pobedonosne vojske »dobra«, u znaku restauracije prvobìtnostì. Kao sto Mircea Eliade navodi, 1912. godine, »citava jedna srpska brigada, videla je Marka Kraljeviéa kako vodi ñapad na Prilep «. Ocito je da je u delu Meštrovića, ist ak nut a oslobodilačka figura u junkeijì ìdeologizacije i polìtizacije mìtskog modela. U delu Petra Tubarde, odsutna je ideologizacija mita » boja «. Ali, upravo evokacija »boja«, sublimišući istorijsko i etičko, kulturno i nacionalno ñas le de, evocirala je temeljne vrednosti zajednice. Iz tih temeljnih vrednosti, u konkretnu istoričnost, posredstvom evokacije, dolaze meía-poliíicke motivacije političke akcije usmerene ostvarivanju slobodnog i nezavisnog puta Jugoslavije. Tako su se ideoloíkim razlozima oíuvanja suvereniteta i nezavisnosti jugoslovenske države, pridruzile, posredstvom likovne evokacije, oni drugi, írajni imperativi etničkih i etićkih vrednosti.

»Car Tazar « Mirka Tovriba, übìnjen korišbenjem dvostruke ekspozicije, potencijalno sadrli dvostruki niz znabenja. Izabrani rakurs, dvostruka ekspozicija, kao retoricità sredstva, daleko prevazilaze ili sire retoriku skulpture Nehojse Mitriba koja je i postulila, u jednoj fa zi izrade, kao model »operacije « Mirka Tovriba, »operaeije« koja, takode, postavljanjem odredenih svetlosnih vrednosti, uz pomenute tehnibke ì strateške postupke, u pravom smislu te rebi, » rekreira « svoj model. S druge strane, ako sve ovo mole da izazove veci stepen sugestivnosti slike, upravo povezivanje slike sa nizom tehnibkih postupaka, mole kod posmatraba da