Bitef

ne nalazim je и vremenu i и prostoru. I ne dozvoljavam da ovlada mnome, oslabljenim. (W. Gombrowicz, » Dnevnik « 1965, Pariz 1971) 1965 V Parizu se pojavljuje roman »Kosmos«. 1966 U Parizu izlaze iz stampe treci torn » Dnevnika « i »Opere ta«. 1967 Gombrowicz dobija medunarodnu knjizevnu nagradu Formentor. 1968 U Parizu se stampa na poljskom i na francuskom knjiga » О Danteu « ili »Razgovori sa Gombrowiczem « Dominique de Roux. Da li ce moj davnasnji bunt oziveti u necijoj mladoj, odlucnoj masti? Ne znam. Ali ja? Da li eu ja uspetì da se pobunìm na stare godine jos jedanput, ovog puta protiv njega, Gombrowicza? Uopste nisam siguran и to. Dugo sam razmisljao о razlicitim podvalama da bih se oslobodio te tiranije, ali bolest i godine su me iznurile. Odbacìti Gombrowicza, kompromitovati ga, unìstitì, da to bi me povratilo. . . ali najteze se boriti protiv samog sebe. Pobuniti se? Ali kako? Ja? Sluga? (Dominique de Roux,j. w.) 1969 Na dan 24. jula Gombrowicz umire и Vensu. ( Obrada M. H.)

»Opere ta«.

te at г nowy Teatr Nowy iz Loda nastao je 1949. godine. Osnovala ga je gmpa mladih glumaca, ucenika Leona Sobillerà, velikana poljskog pozorista. Svoju delatnost grupa je pocela iz revolta i angazovanosti. Njena negacija odnosila se na tip pozorista koji je zatekla. Smatrala je da je dotadasnje pozoriste, repertoar, kao i gledaoci, и potpunosti gradansko, optereceno tradicijom koja se znatno razlikuje od njenog shvatanja, pre svega drustvene funkcije pozorista. Da je nepodesno kao instrument politicke barbe, kao faktor revolucionarnih preobrazaja, koji su se dogadali и zemlji. Zeleli su da svojom glumackom delatnoscu zajednicki oblikuju no vu stvarnost и granicama maste i potreba, mladalackih i spantanili. Takav je bio program, a pozorisna realizacija bila je vatreno heskompromisna i dosledna. A dramskim programom svesno je bila namenjena seljackoj i radnickoj puhlici (»Brigada brusaca Karhana « ceskog pisca Vaska Kane mela je ne samo delatnost te scene nego ì ceo niz dela takvog zanra). Tako je bilo na pocetku. Kako je vreme odmicalo, ova formula je ìpak и znatnoj meri prosirena. Obogatila su se izrazajna sredstva zavisno od repertoara, koji je sve vise postajao svestan i uvek podreden vaznim pitanjima, opstim i znacajnim za celo drustvo. Reagovanje pozorista na istorìjsku i drustveno-politicku situaciju davalo mu je visok

rang, zahvaljujuci, pre svega, postavljenim delima. Nezaboravne predstave и tom perioda, koje ce biti veoma cesto premijere na poljskoj sceni, pre svega su one koje je rezirao Kazimierz Dejmk, direkter i umetnicki rukovodilac Teatra Novog od 1949. do 1961. godine. Od trideset predstava, spomenucemo : »Pedagosku poema« Antona Makarenka, »Hladan tus« Vladimira Majakovskog, »Praznik Winkelrieda « Jezija Andzejevskog i Jezija Zagurskog, »Tama pokriva zemlju« Jezija Andzejevskog, »Novembarska noe « Stanislava Vispjanskog, » Peseta stare dame « Friedricha Dürrenmatta. Posebnu, istorijsku vrednost za poljsko pozoriste imaju predstave radene na osnovu staropoljskih tekstova, ciju je neponovljivu lepotu otkrio Kazimierz Dejmak, tvorac poznatih predstava na sceni Teatra Novog. Takve su: » Josifov zivot«, koju je napisao otac staropoljske knjizevnosti Mikolaj Rej Hi »Istorija о Hvaljenom Vaskrsnucu Gospoda« Nikolaja iz Velikovjecka. (Primer doslednosti ovom ciklusu je i » Dialogus de Passione «, koji je i danas na repertoaru, a zasnovan je na tekstovima anonimnih poljskih pis аса iz XV, XVI i XVII veka.) Visokoj oceni delatnosti Teatra Novog и ovom perioda doprineli su i poznati scenografi, prvenstveno Andrzej St op к a i Zenobiusz Strzeleck, a pored njih i Józef Rachwalski, Iwona Zaborowska, kao i veoma cenjene rezije Bogdana Korzeniowskog. Godine 1959. na Velikoj sceni Teatra Novog odrzana je poljska premijera »Gospode Glembajevih « Miroslava Krleze, и reziji i scenografiji Bojana Stupice, koju je sa velikim interesovanjem primila i siroka publika i struena pozorisna kritika. Od 1962 — 1974. trupa Teatra Novog pretrpela je ve like pr amene. Poljuljan je temei j ustaljenog modela pozorista. U to vreme rukovodioci pozorista su se menjali sledecim redosledorn: Wojciech Pilarski do 1965, Janusz Klosinski do 1970 (obojica glumci tog pozorista) i Jerzy Zegalski. To su najbolje godine evropske avangarde, pa stoga i и repertoaru velika raznovrsnost, sa mnogo znacajnih premijera, kao sto su: » Crvena magija« Michela de Ghelderode, »Price iz becke lume « Odona von Horvatha, »Zrtve duznosti« Eugena lonesca, » Rodendan « Johna Whitinga, » Prometej « Jerzy Andrzejevskog. Od januara 1975. Kazimierz Dejmak postaje panavo upravnik Teatra Novog. Dosledne programske premise i veoma visoki nivo njihove scenske realìzacije ucinili su da и tom relativno kratkom, jedva trgodisnjem perioda, Teatar Novi dobije ne malu ulogu и kulturnom zivotu Poljske, a postao je i autenticna sredina zivog interesovanja pozorisne kritike. Premijere » Operete « Witolda Gombrowicza, » Grbavac « Slawomira Mrozeka, pomenuti »Dialogus de Passione« ili, pak, prva posleratna realizacija »Fridriha Velikog« Adolfa No waczynskog to je izbor koji reprezentuje poljsko pozoriste, koji privlaci opstu paznju na Teatar Novi. Jedna od poslednjih premijera na sceni Teatra Novog bila je najnovija drama Friedricha Dürrenmatta » Odlaganje « (»Die Frist«) и reziji, kao i sve gore pomenute predstave, Kazimierza Dejmeka.