Bitef

od boga i ljudi. Ра na тот mestu trebalo je pìsati nesto sto bi se mogio prevesti i stampati na stranita jezicima. Ali ako je to vec namenjeno Poljacima, to пека ni najmanje ne vreda osecanja ostalih naroda. A ja sam se odlucio na taj gest neuracunljivosti, da ìsfabrikujem roman, nedostupan strancima zbog jezickìh teskoca i provokativne poljske emigracije, na cìju sam pomoc jedino mogao da racunam. Eto, sta se dogada kad se vreme najcrnjeg moralnog pada, licnog ì nacionalnog, pise, i pored svega, zbog prijatnostì. Kakav sam luksuz sebi dozvoljavao и bedi. ( Dominique de Roux, j. w.) 1947 Pocìnje da radi и band. Pise dramu » Vencanje«. Zasto je » Vencanje «, kao i sva moja dela, okrenuto protìv forme; to je parodija forme, parodija genijalne drame. Zar se ipak, parodirajuci genìjalnost, ne bi mogio prokrìjumcariti i malo sopstvene genijalnosti? Takvo krijumearenje. .. (Dominique de Roux,j. w.) 1952 U Parizu su scampani » Transatlantik « i » Vencanje «. 1953 Gombrowicz pocinje da objavljuje delove » Dnevnika « и emigrantskoj stampi. 1955 Gombrowicz pise roman »Pornografia« i prvi ein » Operete «. Opereto, sta da radim, kakve nacine da izmislim da bi tvoje krpe progovorile glasom ìstorije?.. . Mrmljanje istorije и krpama, tako to tremino vidim. . . Iznenada, ironicno zajedljivi vetrari gromovi, i, odjednom, isprekidane pesme igre. Pozoriste je izdajnicka stvar, dovodi и iskusenje kratkocom. Kaliko je lakse zavrsìti dramu nego veliki roman. Ali kad se jednom uvuces и sve zasede te mrske forme neudobne, krute, prestarele kad masta oseti pritisak tezine ljudi na sceni, tu nezgrapnost » pravog « coveka, od koga pucaju daske na pozornid.. . kad shvatis da torn teretu treba dati podstrek, promenis ga и znak, и bajku, и dramu. . . jer tada, jedna za drugom, verzije odlaze и к >s, ì ta sitnica od nekoliko cinova pocinje da raste tokom vise meseci tvog zivota. (W. Gombrowicz, Dnevnik 1966, Pariz 1971) 1957 U Poljskoj izlaze iz stampe dela Gomhrowicza: »Transatlantik«, » Ferdydurke«, » Vencanje «, »Uspomene iz perioda sazrevanja «. U Parizu se pojavljuje prvi tom » Dnevnika «. Iskrenost. . . Nicega se toliko ne plasim kao pisac. Naivna pravolinijska iskrenost и knjizevnosti nije nizasta. 1, eto, opet jedne od dinamickih antinomija umetnosti: sto si blizi umetnosti, time si iskreniji, umetnost dozvoljava umetniku da se zblizi sa stidljivim istinama. A sto se tice »Dnevnika«. . . da li ste videli nekad da je dnevnik »iskren«. Iskren dnevnik, to je doista lazan dnevnik, jer iskrenost nije od ovog svela. Pa iskrenost, to je dosada, to je bledilo. I sta? Dnevnik ipak mora biti iskren, a onda kako isplivati. Ree, ta labava ree govornika sadrzi utehu, koja je hliska iskrenosti, ali ne time sto priznaje, vec onim сети tezi, Sto zeli. Trebalo je »Dnevniku« dati karakter zveri, on

hi mi morao pokazatì »u akciji« и mojoj teznji na koji mein da se nametnem ljudima, и тот obrazovanjn naocigled ljudi i veci im: »Так ay zelim da budem za vas«, ane »ovakav kakav jesam«. Moj dnevnik nije zato da produbi i obogati kulturu, nego samo zato da proven da li ona odgovara vremenu i da li s nama na Zemlji ziri Ui se odvojila i bezi и visine primoravajuci nas da se pravimo vazni. Moje resenje je prostacki lukavo : svako je mudviji i zreliji nego sto se cini. Sta je moja snaga? Da li to da je и zivotu sve osrednje. . . Mio kako. . . nepotpuno. . . pomesano. . . nedovoljno. . . da je to vise jezik zivota, a ne ugladen, usiljen, uzvisen, kakvim vi operisele. Kao aspirin sam koji uklanja bolove. Ne zelim biti talas koji udara о stene, zelim и » Dnevnicima « da budem veda која otice, prozima, protize. . . 1958 » Ferdydurke « je prevedena na francuski, engleski, italijanski, nemacki, holandski, spanski, danski, svedski, norveski, japanski, srpskohrvatski. U Poljskoj je stampano drama » Ivona, burgundska kneginjica«. 1960 U Parizu izlazi iz stampe roman » Pornografia «, koji dobija godisnju knjizevnu nagradu. 1962 —■ »Pornografia« je prevedena na francuski, finski i portugalski. Izlazi iz stampe drugi tom »Dnevnika«. 1963 Gombrowicz dobija jednogodisnju stipendiju iz Fordove fondaeije za boravak и Zapadnom Berlinu. Zauvek napusta Argentina i seli se и Evropu. Priznajte da je и mojoj poljskoj dusi taj posleratni Berlin morao izazvati burn osvete, uzase, simpatije, divljenja, osude, strepnje, priznanja, prijateljstva, neprijateljstva za sva ta osecanja i za mnoga draga naslo bi se mesto. . . Zasto da ne. Berlin je postao za mene zagonetka ostvarenja. . . i neostvarenja... Jedno je zagospodarilo nad svim ostalim : nastajanje, raspadanje, izvitoperenost, uproscavanje, isparenje, mesanje, naprezanje. . . stvarnost. Zalutao sam и Berlin kao и kraj evropskill lutalica, kao и najstvarnije i najfantasticnije mesto. Putovanje je bilo dvojako : jednom na karti, a jednom и sebi. Berlin je postao moj unutrasnji dozivljaj. . . ali to sam sebi priznao tek sada, malo po maio, и vreme pisanja. . . (W. Gombrowicz, Dnevnik 1966, Pariz 1971) 1964 —• Od oktohra zivi na jugu Francuske, и Vensu. Dosao sam poste dvadeset pet godina, pregazen vremenom i prostranstvom. . . Ponestalo je snage da se savlada kamena tudina Evrope. Tokom godina mog argentmskog izgnanstva trudio sam se, kako sam znao i umeo, da sacuvam ventosi Evropi, skriveni ponos maga bitisanja bila je deista vernasi Evropi. Tacito je da sam se и Parizu osetio kao kod knee, ja Evropljanin. Toliko prijatelja. Citaoci. Takvo laskanje, neznosti. Osecajnost. A bio sam i fizicki slab, bolest me je ispila. I smise sam, ipak, misiima bio и Argentini. Ali kad se Argentina sa mnom parlaci, rasplinjujc Evropa koja izrasta preda mnom, kao piramida je, kao Sfinga i tuda pianeta, kao fatamorgana, ali ne moja, ja je ne poznajem,