Bitef

mesarnicama morale da lice na mermer (i slike radene masnom bojom ostavljale su, na neki nacin, onaj klasicni utisak koji stvara mermer). Tako su, na primer, nastale skulpture od gipsa, kojima je ranije pridavan samo privremeni znacaj, kao delima koja se posle upotrebe mogu unistiti. Bili su to samo trenutni odsjaji simbola пеке ideje. I tako je odabiranje materijala sunder aHi neceg drugog moralo, samo po sebi, da bade odlucujuce. Mogio je da utice na mastu gledalaca i da evocira asoeijaeije kod Ijubitelja umetnosti. Dezsö Szilägy je direkter, teoretica r i scenarista ovog pozorìsta lutaka; reditelj je Kató Szönyi, a muzicki direkter Istvdn Läng; crteze lutaka rade Ivdn Koós ì Vera Bródy, koja je dosla iz Pariza da bi prisustvovala probama. U svom zajednickom ostvarenju uspeli su da izbegnu krajnosti и odnosu na vizuelnu umetnost, muzìku, gluma ili koriscenje literature; nisu se priklonili ni avangar di, iako je njihova aktìvnost bila pìonirske prirode, podrazumevajuci tu i slìkarstvo i pozoriste. Uspeli su da stvore srecnu ravnotezu ì da izbegnu preteranosti modernistickih teznji. Drzavno pozoriste lutaka nije imalo nameru da ozivi пеки posebnu grana umetnosti, vec da stvori sopstvenu pristupacnu umetnost и svettasti prakticnih pozorisnih ciljeva. Cudesni mandarin Ufilma Orsona Wellesa »Gradanin Ken«, iz 1941. godine, и jednom trenutku se prikazuje, iz pticije Perspektive, suma oblakodera. Ali, tek kad se priblizimo tome, konstatujemo da je to, и stvari, riznica gradanina Kena: nagomilani sanduci, savijeni cilimi, upakovane statue i drugi umetnicki predmeti koji nestaju pod udarcima cekica и dvorcu Xanadu. U istoriji Holivuda ove avangardni film bio je prethodnica nadrealistickim promenama predmeta svojstvenih »happeningu« kad jedan predmet vise lici na nesto drugo nego na ono sto и stvari jeste. Spomenuli smo ovo filmsko ostvarenje Orsona Wellesa zato sto na samom pocetku »Cudesnog mandarina « metalna mreza, koja se krece horizontalno na gornjem delu pozornice, neodoljivo podseca na poznatu sekvencu iz filma »Gradanin Ken«. Uredaj и vidu klatna, koje se spusta sa sredine pozornice, predstavlja znacajno deio Bartokove pantomime. Kao sastavni deo satnog mehanizma ono treba da sirnbolise proticanje vremena, mada istovremeno deluje i kao zastrasujuci predmet industrijske proizvodnje, namenjen pravljenju mlevenog mesa od figura na lutkarskoj pozornici. Liei i na ono zaljuljano klatno и poznatoj prici Edgara Boa, и kojoj se ostrica predmeta postepeno spusta na vezanog mladica, onemogucenog da izbegne sigurnu smrt. Ovaj zamah klatna i njegova neuobicajena velieina stvaraju utisak neobjasnjivog straha. Kao neka neutoljiva zelja koja stalno ozivljava Mandarina, i mreza se, и znak pobede, tiho povlaci, ali kad übice ponovo ugroze zivot pridoslice, mreza se vraca na pozornicu, dok se njena klatna njisu kao neke gvozdene pesnice. Citirali smo sekvencu iz filma Orsona Wellesa da bismo objasnili da ono klatno na pozornici »Cudesnog mandarina« и stvari nije pravo klatno. Po svojoj sustini, to je industrijski proizvod, ali istovremeno i podsecanje na toteme nekih plemena sa ostrva Juznog mora. Klatno predstavlja

tajanstveni i preteci element ove predstave. Nije, mora se priznati, cest slucaj da jedan jedini element badi toliko razlicitih asocijacija i utisaka. Verovatno je da se jos samo na lutkarskoj pozornici ìli и hepeningu maze dogoditi da jedna tako vazna uloga bade prepustena nekom detalju na mrezi, koji niukolîko ne razbija celinu slike, jer su i glumci, na izvestan nacin, » prikazani « kao sastavni deo deo te mreze. Dekor, kostimi, glumci sve zajedno cini idealnu celinu. Pa ipak, klatno se pojavljuje na pozornici kao nesto nezavisno od Bartokovog dela. Ne radi se о odstupanju od libreta,jer to klatno ce odigrati presudnu ulogu и komadu, a njegovo prisustvo je potrebno ne zbog naracije vec zbog interpretacije price. Na pozornici se pojavljuju tri reda metalne mreze. Krecu se horizontalno, и neujednacenom tempu. Neki predateti na ovoj konstrukciji ìndustrijskog porekla neodredenog su oblika kao da ukazuju na nase drustvo, koje robuje industriji. G ornila sicusnih figura prolazi pozadinom pozornice; klateci se na zicama, one cine grcevite pokrete nogama, kao galvanizovane zabe. Njihova slicnost sa mravima odrazava bezlicni karakter ljudskih masa. Prvi prizor podseca ne samo na film Orsona Wellesa nego i na supermehanizovani obescoveceni svet Caplinovih »Modernih vremena «, ai na » Metropolis « Fritza Langa. Jazbina devojke, kao i ona tri razbojnika, liseni su и ovoj reziji svakog romantizma. Vidimo ih и nekoj zabacenoj i prljavoj ulici, и jednoj od onih koje se opisuju и romanima Eugena Sue. Razbojnici nemaju lica. Ispupcene kutije, koje im zamenjuju tela, lice na abdomene velikih insekata. Devojcino lice takode ne postoji: priroda njenu lutkaste pojave naglasena je nepostojanjem ociju, nosa i usta; ne postoji nista osim belog ovalnog oblika. Njen karakter maze da se nasluti po zanosnom njihanju kukova,finim dugim nogama i sablaznjivim pokretima гики. Pojava Mandarina, tako carobnjacki neobicnog, deluje najhumanije medu svini tim figurama. Mandarin ima lice. On ima ljudske erte. Usred svih tih figura, pretvorenih и bezlienu masu, on predstavlja covecanstvo. On je covek. U njemu su koncentrisane sve strasti i sva osecanja koji nedostaju onim drugima. Postojanje Hi nepostojanje lica, medutim, ne cdreduje covekoliki karakter Mandarinove pojave. Posredi je nesto drugo ; to je ona raz.lika и ritma izmedu njega i ostalih lutaka. Mandarin se krece lagano, dostojanstvenih pokreta, kao da cinodejstvuje, dok se ostali krecu brzo i nervoz.no. Pokreti su im ostri, dok su и Mandarina Magi i zaobljeni. Neka fina senka njegovog raspolozenja izrazena je lakim podrhtavanjem. Ovo lako drhtanje, koje povremeno prelazi и ukocenost, treba da odrazi njegovu pozudu i da istakne njegovu »osobenost«. Kad mandarina obuzme strast, iza njega se pojavljuje zapaljeno zbunje, a njegovi erveni i narandzasti plamenovi zaklanjaju pohabani namestaj razbojnicke jazbine. Ovi nepokretni plameni jezicci treba da simbolisti krvne arterije. Kao da je inasta scenografo htela da docara stihove iz ode Józsefa Aitile: Vase arterije su zbunovi ruta U neprekidnim drhtajima