Bitef

olga savie (sabina, dacintina tetka) milan gutovic (guljelmo) rahela ferari (kostanca) zlata petkovic (rozìna, konstantina necaka) aleksandar bercek (tonjino) cvijeta mesic (vitorija) ir fan mensur (leonardo) 3. povratak sa letovanja ir fan mensur (leonardo) zar ко mitrovic (ceko) cvijeta mesic (vitorija) zoran milosavljevic (fuldencio) branko cvejic (fordinando) branka petric (bridita) svetlana bojkovic (dacìnta) milan gutovic (guljelmo) viktor star eie (bernardino) marko todorovìc (filipo) olga savie (sabina) rahela forati (konstanca) zlata petkovic (rozina) aleksandar bercek (tonjino)

goldoni Karlo Goldoni (Carlo Goldoni) roden je 25. februara 1707. godine , и Veneciji, a preminuo и Parizu 6. februara 1793. godine, Posle trogodisnjeg skolovanja и P erudì, 1720. godine pohada Filozofski licej dominikanaca и Riminiju; ipak, uspeh i omiljenost и ovome gradu postigao je pisuci komicne skeceve, vedre i druge stihove, a ne marljivim ucenjem kod oca Kandinija, tada poznatog logicava. Sa putujucim glumcima koji su gostovali и Riminiju, Goldoni, kao siepi putnik, odlazi njihovim brodom majci, и Kjodu. Tamo mu se pridruzuje i otac lekar, resen da sina uputi и vec dobro uhodanu praksu. Stoga ga rodi sa sobom и redovan obilazak bolesnika, Dobivsi 1723. godine tonzuru, Goldoni se odlucuje za studije prava, posto ga je lekarska praksa navela samo na niz nepr omisi jenih avantura, od kojih се пеке kasnìje naci mesta и njegovim komedijama. Pohada kolegijum Gislijeri, и Paviji, da bi posle tri godine, usled mladalacke nepromisljenosti i podlegavsi studentskim spletkama, napisao zajedljivu komediju na racun tamosnjih gradano. Time je do te mere izazvao bes mesnih casnika i uglednika grada, pa je odlucio da se krisom ukrca и ladu za Kjodu. Zahvaljujuci porodicnim vezama, stupa kao pripravnik и advokatsku kancelariju daljeg rodaka (u Feltrima); 1731. polaze advokatski ispit, da bi konacno sam otvorio kancelariju и Veneciji; te iste godine umire mu otac. Da bi izbegao nove ljubavne i zivotne peripetije toliko karakteristicne i za njegove kasnìje komedije и koje su bile upletene tetka i necaka, Goldoni bezi и Milano i time se sposava izvesnosti nezeljenog braka. Sa sobom je poneo i »Amalasuntu«, muzicku tragediju, koju ce sam najbolje oceniti bacivsi je и vatru. Mnogo je sreénije prosao njegov »Belizario«, sa velikim uspehom prikazan и Veneciji 25, novembra 1734. godine; izvela ga je glumaëka druzina » Imeni , ciji zvanicni pesnik uskoro postaje. Maze mo smatrati pripremnim i godine koje su potom siedile, tokom kojih je Goldoni napisao nekoliko tada uobicajenih » meduigara « za pozoriste, a koje, pak, sadrze mnogobrojne » bisere « komediograsfke mastovitosti; ree je о komicnom sagledavanju karaktera, suprotnosti koja je bila prirodena samoj sustini Goldonijevog komediografskog genija. Pridruzuje se trupi na jednom od njenih putovanja и Denovu, gde se zeni Nikoletom Konio, koja mu ostaje verna zivotna saputnica. U tim prvim godinama braka dolazi do Goldonijevog postepenog udaljavanja od kanona komedije del arte; najpre delimicno sa »Mletackim gospodinom « (1739), a zatim i potpuno sa »Cestitom zenom« (1743) godine. Siedi niz mnogobrojnih spletaka i zamrsenih, neprijatnih dogodovStina, od kojih bezi, napustivsi Veneciju. Tokom sledecih pel godina pustolovno putuje sa zenom po Toskani i Romaniji, a potom se smiruje и Pizi, gde obavlja advokatsku praksu tokom sledece tri godine ; ipak, ne