Bitef

robert sturila Zasluzni stvaralac umetnosti GSSR Robert Sturila, zavrsio je 1961. fakultet rezl je Gruzijskog drzavnog pozorisnog instituta »Sota Rustaveli « i, te iste godine, zapoceo svoju profesionalnu delatnost и Pozoristu » Rustaveli «. Robert Sturua vise od 15 godina radi и pozoristu. Put od psiholoskog pozoristu ilo estetike Brehta presao je preko eksperimenata i traganja, od promasaja do uspona reziserskog nacina misljenja na nivou savremene scenske kulture. Njega zanima zaostrena problematika i teme sa socijalnim sadrzajem. Njegovim najboljim preditav ama smalraju se: » Treca zelja « Blazeka, »Pré vedere « Valentina Rozova, » Sejlemski procès« Artura Milera, » Suncana noe « i » Optuzujuci zakljucak« N. Dumbadzea, » Slamiti sesir« Ezena Labisa, » Напита « A. Cigarelija, »Maceha Samanusvili« D. Kldiasvilija (uz saradnju rezisera T. Ceidze), » Kvarkvare « P. Kakabadzea, »Kavkaski krug kredom« Bertolda Brehta i druge. Godine 1976. dodeljeno mu je zvanje zasluznog stvaraoca umetnosti GSSR ; te iste godine postao je i lauréat nagrade » Kote Mardzanisvili«..

ge or gì] kan Georgij Kanceli zavrsio je Geoloski fakultet Tbiliskog drzavnog univerziteta (1959), zatim Tbìliski konzervatorijurn и klasi kompozicìje (1963), a od 1962. postaje clan saveza kompozitora Gruzìje. Kanceli je gruzijski kompozitor. Njegova dostignuca su znacajna и domenu simfonijske muzike. Drzavna premija za 1977. dodeljena mu je za Sìmfoniju br. 4 (posvecenu Mìkelandelu ). Od 1972. godine Kanceli radi kao rukovodilac muzickog odseka Pozorista » Rustaveli «. Napisao je muziku za vise od 11 pozorisnih predstava. Mnoge njegove kompozicije premasile su okvire predstava. Njegova tnuzkka za » Hanumu« A. Cagarelija, a posehno za Brehtov »Kavkaski krug кre dom«, s pravom se maze übrojati и muzicki scenski zanr. Potrehno je takode izdvojiti muziku za predstave »Medeja« Zana Anuja, »Romeo i Dulijeta« Vìljema Sekspira, »Ja, baka i llarìon« Dumbadzea i dr.

• • Georgi] 2еОГ zavrsio je ale k Щ : , : mesh umetnostì и klasi slikarstva. Od 1971. radi kao slikar-izvodac и Pozoristu »Rustaveli«, a od 1977. kao glavni pozorìsni scenograf. Aleksi-Meshisvìlì jedan je od ìstaknutih predstavnika gnizijske skole pozorisnih slikara. Poznaje scena ì sve njene mogucnosti, tananog je shvatanja slikarstva, ponire и misao dramaturga, uskladujuci oblikovanje predstave sa zarnislima rezisera. U njegove najbolje scenografie и Pozoristu » Rustaveli « übrajaju se: »Dobri covek iz Secuana « Bertoldo Brehta, »Doktor Stokman« Henrika Ibsena, » Optuzujuci zakljucak « N. Dumbadzea, » Drakon « Evgenija Svarca, » Kavkaski krug kredom« Bertolda Brehta i druge.

ramai c Jedan od vodecih glumaca , Pozorista »Rustaveli«, narodnì umetnìk Gruzijske SSR, Ramaz Cikvadze, zavrsio je studije na Grnzìjskom drzavnom pozorìsnom institutu » Rustaveli «. Danas on objedìnjuje osobine savrernenog glumca sinteticnost, aktivnost misti i profesionalizam. Poseduje sposchnost trans formaci je како и dramske tako i и komicne likovc, a pre svega и satiri. Odigrao je vise od 50 uloga и Pozorista » Rustaveli «. Kao najboljz, navescemo : Kirile (»Maceha Samanisvili«), Kvarkvare (»Kvarkvare«) , Celavi savetnik (»Cincraka«), Akop (»Hanuma«) , Luj XIV (»Molijer«), Mekhit i Azduk (»Opera za tri grosa«) i dr. Nekoliko desetina uloga ostvario je i na filma : Arhitekta (»Skakavac«), gradonacelnik Nosrevan (»Londre«) , Macija (»Molitva«), Daud graditelj (»Ogrlica za voljenu«), Deda Laika (»Sadnice«). Na Os/norn moskovskom medunarodnom filmskom festivalu Cikvadze dobija nagradu »za najbolju musku ulogu« и filma »Sadnice«. Godine 1975. nagraden je premijom »K. Mardzanisvili« za uloge Kvarkvare и istoimenoj predstavi Roberta Sturila. Cikvadze je nagraden ordenom Lenjina i »Znakom priznanja «.