Bitef

me sa trbušastim udovcem, kóji je godinama bio Vaš prijatelj i koga ste verovatno prihvatili iz državnih razloga. (Igraj za národ jer, kad se tokom celog dana ne vidi krv kako teče, onda nek se barem vidi kako teće erveno penušavo vino - i to na stolovima firera). Ali, zar niste osetili uvredu, koju Vam je naneo Vaš Hermann, i to upravo na dan svadbe? Ne mislim time na Sonnemannstrasse u Frankfurtu na Majni, čiji je naziv bio promenjen: za ovu šálu postojali su možda dobri razlozi. Mislim, pre svega, na zastrašujúcu činjenicu da je društvo, u koje ste Vašom údajom bili uvedeni, dopustilo da se übiju dva čoveka, upravo dok ste koračili da bi primili dvojicu Ijudi koji su bili u blizini kad je izbila svađa podvodača i neko je bio übijen. Oni su platili životom, dok je Kerl bio tako razdragan, a general budučeg svetskog rata uporedivao Vas sa Minnom von Barnhelm. Zar stvarno venujete da bi Minna otrpela ovu srmaotu? Kako se samo Lessing stidi zbog ovog nepristojnog poredenja. Ali zar se ne stidi i Vaše materinská sree? Zar nije i inače imalo bezbroj puta razloga da se stegne i da se nikada više ne smiri? Zar se nikada ne zgražavate? A kad se vec nikada ne zgražavate, zar Vas nikada nije strah? Jer, ipak, naiđe vreme da ste sami - jer svadbena bahanalija ne môže večito da traje, a svaké večeri

nemá velikog prijema. Debeli gospodin suprug nije tu - on možda sedi u švom kabinetu i potpisuje smrtne presude ili vŕši inspekciju bombardera. Postalo je mračno, a Vi ste sami u Vašem lepom dvorcu. Da li Vas možda posečuju duhovi? Zar se iza raskošnih zavesa ne pomaljaju übijeni u koncentracionim logorima, na smrt mučení, pri pokúšajú bekstva übijeni ili samoubice? Da se ne pojavljuje пека okrvavljena glava? Možda je to Erich Mühsam, pesnik, a bio je to ipak Vaš poziv da izgovarate reči jednog pesnika pre nego što ste postali majkom jedne proklete zemlje, koja hrabre medu svojim pesnicima übíja ìli osuduje na progonstvo. Ili je to Ossietzky - njemu je dosudena grozna kazna, i to samo zato što se bio opredelio za mir, dok u svojim izazovnim trenucima i Vaš iskičeni suprug još uvek govori o mire. A kad je reč o ženskoj časti, pomišljate li možda na radnice i pacifistkinje koje su bile izložene ruglu i prebijene? Ili na žene samoubice u Londonu? Naiazite li, poštovana umetnice, da čast zaslužuju samo one bestijalne učiteljice gimnastike koje kao ispomoč u übistvima šalju u inostranstvo, kao nedávno onu Falle Formis? Uspevate li da Svoje misii, koje su morale da budu vaspitane u duhu nemačkih klasika, mada su sada već sigurno iskvarene novom nemačkom etikom,, uspevate li, dakle, da držíte daleko od svega

toga? Igraju li se Vaši prsti još uvek tako bezbrižno nakitom kóji Vam je suprug iz bájke poklonio? Da Vas bolno ne steže dijaderaa od 40000 maraka na Vašoj plavoj frizuri? Ledi Milford odbacila je svoje dragulje kad je saznala cime su bili plaćeni. Ali možda ona Milford nije Vaš fah... A kada ste već neosetljivi na jezive likove duhova, zar ne pomišljate da jednom i živi mogu da prodru u prostorije Vašeg dvorca? Ali oni neče da drzé šaljive govore. Sta cete odgovoriti, glumica Sonnemann, ako i Vas pozovu na odgovornost - i Vas, jer ste postali sukrivcem. Onda cete se uzalud pozivati na svoje dobročudno i osetljivo srce. Isuviše je mnogo onih koje ste primerali na čutanje. Vi ste se prokleto dobro prenemagali, glumice, Vi savršeno licite na one nesvesne osobe koje su nam poznáte iz komada klasičara: za pregršt dragog kamenja, za jedno lepo ime i jednu lepu haljinu zaboravljate Vi sve, ne vidíte ništa, dozvoljavate da se dogada ono najgore i ne postajete na kraju ništa bolja i ništa manje omražena nego Vaš zločinački suprug.

Ove naciste nisam mogao da razumem Nije mi nikako išlo u glavu da Nemci ozbiljno smatraju Hitlera velikim čovekom, mogio bi se reči nekom vrstom mesije. On da bude veliki? Bilo je dovoljno da ga pogledate! Nekoliko puta pražila mi se prilika da studiram ovu fizionomiju. Jedanput iz neposredne blizine tokom nekih pola sata. Bilo je to 1932, otprilike godinu dana pošle osvajanja vlasti. Caritonova čajdžinica u Minhenu bila je u to vreme jedan od njegovih omiljenih lokala, činjenica o kojoj uopšte nisam imao pojma kad sam tamo navratio jedno poslepodne da bih popio šoljicu kafe. Odlučio sam se za ovaj lokal jer je karana Luitpold - preko puta, na dragoj strani Breinnerstrasse - odnedavno postala stecište esesovaca, a jedan pristojan čovek tamo vise nije zalazio. Ispostavilo se da je firer delio moju averziju prema njegovim hrabrim ljudima i njemu je više prijala intimnost otmene čajdžinice Okružen nekolicinom svojih sledbenika, sedeo je tamo i sladio se kola-