Bitef

nost bez kojih majstor ne može da posiane majstor. Vasiljev sada dobija pozorište. Pretpostavlja se da će novu zgradu otvoriti Kralj Lir. Pretpostavlja se da će ga igrati Petrenko. Istina, Vasiljev se koleba: možda bi trebalo početi s Falstafom? □ Galina Kožuhova

Aleksej German Teśkoća sa izborom glumca koji će u filmu Dvadeset dana bez rata igrati pilota proisticala je iz samog njenog principa; dosta bi glumaca odgovaralo po svojoj naravi za tu ulogu, ali je ovde trebalo da se igra u jednom jedinom dahu celih deset minuta i svih tih trista métára filma moralo je da budę zanimIjivo za gledaoce. Od svih su samo dvojica prošli ispit - Rolan Bikov i Aleksej Petrenko. Izabrali smo Petrenka jer je publici nepoznat.

Ni dandanas mi nije jasno kako smo izdržali pohod u tom ledenom vozu, Kad je Petrenko rekao: Nešlo mi nije dobro, ne znam što je to sa mnom. Depresija, valjda?, Osetio sam da sam stradao, da će me otpustiti s posła. Oterati voz nekud u Srednju Aziju, prikačiti ekipi suludi prebačaj troškova, ljude izmućiti do smrti - a sve da bi se ćulo kako u-u-u pišti voz, kako točkovi kloparaju po spojnicama, da se vidi para kako izlazi iz usta glumaca! Petrenkov monolog snimali smo dvadeset šest sati. Glumac je padao od umona, nije spavao, ostali su se smenjivali, trebalo ih je pustki da se bar malo odmore, snimatelju Valeriju Fedosovu je od gumenog prstena na objektivu kamere zauvek ostała erna mrlja oko oka, Snimili smo tri dubla. Za dva se pokazało da ne valjaju. Тгеči je ušao u film. □ Novij mir, No. 2, 1987.

Elem Klimov Odmah sam shvatio da će uspeh, odnosno neuspeh Agonije zavisiti od toga ko će igrati Raspućina. Na grešku nismo imali prava ... Isprobali smo najbolje pozoriśne i filmske glumce, ali smo brzo počeli sve vise da razmišljamo o Petrenku. Prvo, privlačilo nas je to što ga niko ne zna, ali što je najvažnije, shvatili smo da je od svih kandidata on najbliži formuli uloge Raspućina, koja je, po nama, znaćila da Raspućin mora da budę Hrist-Antihrist. U Petrenkovom karakterű nazreli smo óba ta načela. Onda još nisam poznavao mnoge njegove osobine. Na primer, odbio je da potpiše ugovor i zbog toga sam skoro pao u očajanje. A on je dokazivao: ako krene kako

treba, potpisaću. I uopšte nije hteo da razmišlja о organizációmra teškoćama takvog savezništva. Zatim je nestao, otputovao i negde pronašao seljaka-travara, samoukog lekara iz naroda. Onda je odleteo u Sibir pre svih ostalih. Tamo je sa seljacima kosio travu, razgledao, učio govor, proučavao tipove i tako dalje. Kasnije sam shvatio da taj glumac uopšte nije čovek od papira, da ne može da radi samo na osnovu pisanog teksta. Petrenko traži impuls, oslonac, koren (a on uvek gleda u koren) u životu. Njegov odnos prema poslu je složen, mora da se uživljava, da zagrize, da se zakopa u ulogu. Možda upravo zato - a ne samo zbog prirode i džinovksog temperamenta - poseduje takvu potpunu sklonost ka improvizaciji. Najvažnije je kod njega to što pripada veoma retkoj glumačkoj rasi koja rizikuje i spremna je da kroz sebe propušta struju visokog napona. A reditelj mora da zna kako da ga zaštiti od njega samog, da spreči träume. Ja ih tada nisam znao.

102

I3ITI=I=

к] шЦ