Bitef

li poređenju sa tako zaoštrenim viđenjem autora u Revizoru i Żenidbi, Kariasi na prvi pogled izgledaju mnogo realističkije i jednostavnije. Gogolj, istina, ni ovde ne propušta da povremeno imenuje tako svoje likove da - rečeno njegovim rečima - kad taimena izgovoriš, odmah želiš da prekrstiš. Naravno, Gogolj ovde neprestano primenjuje metod koji se najtačnije može označiti terminom psihološki realizam. Izražajna sredstva upotrebljena u Kartašima jesu sredstva tanane moderne psihološke igre, koja predstavlja izuzetak svoje vrste u Gogoljevom delu. Ali ni u njoj Gogolj ne gubi svoje najličnije viđenje sveta, koje se sastoji u određenom hiperbolisanju prikazanih zbivanja. Sva tanana psihologija, kao što će se u zaključku pokazati, samo je igra, psihologija pshłlogije, psihologija na kvadrat. Kariasi i Revizor imaju zajedničku temu - podvalu. Ali ako ta tema u Revizoru služi za jednoznačno viđenu, hiperbolizovanu sliku stanja društva. dotlę je u Kartašima upotrebljena za neuobičajeno ta-

nanu analizu ljudskog mišljenja i ponašanja. Ono śto će se u Karlašima verovatno odigrati je prirodno i odgovara društvenim i psihološkim konvencijama, kao i konvencijama javnog mnenja, a ipák - to nije istina. Gogolj u Kartašima možda prvi put u nizu svojih znaćajnih delà, dospeva do višeznačnog viđenja čoveka i društva, do razmišljanja о Ijudskim mogučnostima i sposobnostima orijentacije u svetu. lako Kartaši svakako nisu najsavršenije Gogoljevo delo i svojim obimorn čak spadaju u najmanja, autor se u njemu možda najviše približio težnji svog celokupnog života - da zahvati čoveka u njegovoj kompleksnosti i univerzalnosti, jer ga je označio kao protivrečno biće, čije su mogućnosti velike, ali ne i apsolutne. Razmatranja o Ijudskim mogućnostima i sposobnostima spadaju među ona razmatranja koja u poslednje vreme neobićno zanimaju naše pozorište. Tako se Gogoljevi Kartaši na sasvim osoben način svrstavaju u dramaturško-scensku struju Cinohernog kluba. Gogolj je imao i ima mnogo sied-

benika; duhovno među njih spadaju i velikani svetske književnosti kao što su, па primer, Saltikov-Ščedrin, Dostojevski, Bulgakov, Kad je reč о Kartašima oni imaju sledbenike i u izbom teme. Tema podvale, odnosno podvale koja če biti izigrana, racionalno konstruisanih, rafiniranih „zamki" koje podležu još savršenijim konstrukcji ama, uveo jeu književnost upravo Gogolj, kao glavnu temu autorske pažnje. Bilo bi veoma teško nabrojati koliko modernül književnih i filmskih delà treba da zahvali Gogolju za ovu temu, dalje razvijanu i preoblikovanu u mnogobrojnim i različitim varijantama. To je tema kojom kako se čini - ima šta da se kaže danaśnjem svetu. U toku ne naročito srećnog života, Gogolja je mučila neodoljiva predstava - ono što je uradio, trebaio je da uradi mnogo bolje. Stanja stvaralačkog uspona kod njega su se smenjivala sa stanjima dubokih depresija, koje su ga i dovele do višestrukog uništavanja njegovog najvećeg dela, romana Mrtve duše, i do prezrivog odnosaprema celo-

kupnom sopstvenom stvaralaštvu. Gogolja je razarala čežnja da zahvati čoveka i svet u celokupnoj njihovoj kompleksnosti. Та neostvarena čežnja dovela ga je do potpunog očajanja i najzad, i do smrti od totalne psihičke iscrpljenosti. Ali neprestalna živost i moderan duh njegovog dela ipák dokazuju da se u toj svojoj najtragićnijoj životnoj pomisli varao. To što je uradio, izgleda da se ne može mnogo bolje uraditi. □

Игроки Пьеса Н. В. Гоголя Игроки не имеет сколько-нибудь серьёзной сценической истории, как, скажем, Ревизор того же автора. Театром имени Ленсовета она прочитана как трагикомедия, вобравшая в себя все после-